CECA KITIĆ OTVORENO O SVEMU: Od Sliškovića sam pobegla kroz prozor, a OVAKO sam preživela smrt supruga 15 dana posle rođenja ćerke

Svetlana Kitić najbolja rukometašica u istoriji otkrila je kako joj je trener rekao da jedino može da skuplja lopte kada je želela da počne da trenira. Ubrzo su shvatili kakav je talenat, a onda je iz Tuzle došla za Beograd sa 15 godina. Prkatično su je "kidnapovali" jer se majka nije složila, a i ona se sama dvoumila.

O prvim danima u velikom gradu, kolebanjima, patnji, vanserijskim uspesima u karijeri, muževima, nasilju, kao i o životnoj drami kada je zamalo izgubila stan, Svetlana Kitić govorila je u "Usijanju".

"Da, zvanično sam najbolja rukometašica svih vremena. Kada se glasalo, dobila sam 82,7 odsto glasova, drugoplasirana Ruskinja je imala oko 12 odsto", počela je Ceca.

"Za tu titulu zaslužne su i moje saigračice, kako u Radničkom, tako i u reprezentaciji. Međutim, sve to je prošlo nekako neprimetno, niko mi nije čestitao, čak ni tadašnji predsednik Tadić i DS svita".

Gledajući svoje slike iz mladosti, rekla je:

"To je ono što ostaje posle svega - lepa sećanja i brojna prijateljstva. Titule i medalje gotovo da i ne pamtim".

Cecin prvi trener iz Tuzle je priznao da joj je rekao da dođe da skuplja lopte, jer nije dovoljno dobra.

"Moja prva sportska ljubav je bila košarka, jer sam bila među najnižima u generaciji, pa sam htela da porastem. U rukometu sam završila slučajno. Prvo su me stavili na gol".

"Mislim da je čuveni golman Arslanagić odigrao ključnu ulogu, jer je rekao da u Tuzli ima jedna mala koja dobro lupa loptu. Onda su došli kod mojih roditelja i sa mojih 15 godina odveli me u Beograd".

"Posle samo nekoliko dana, bila sam sama u hotelu, direktoru kluba sam napisala pismo da ću da mu vratim pare koje mi je dao, jer moram da se vratim u Tuzlu. I otišla sam na autobus. Bilo je to 1975. godine".

"Ljudi iz Radničkog su mi bili kao roditelji, budili me za školu, išli na roditeljski, kontrolisali da li sam u 23 sata u sobi"...

"Kad neko kaže Radnički, to mi je kao prezime. Ne ide Radnički bez Cece, kao ni Ceca bez Radničkog. Taj klub me oblikovao i kao sportistkinju i kao ženu".

"Sve je krenulo vrtoglavo, iako sam godinu dana pauzirala kada sam došla iz Tuzle, jer mi nisu bili dali ispisnicu".

"I dan-danas se smejem kad se setim kako mi je trener saopštio da sam proglašena najboljom juniorkom sveta. Kad me pozvao, bio je ozbiljan, pomislila sam da je saznao da sam počela da pušim. Utoliko sam srećnija bila kada sam saznala zašto me zove".

"Od prvog honorara sam kupila nove cipele - salonke sive boje. To su mi bile prva nove cipele. Uspevala sam i mami i tati da pošaljem nešto para".

Važila je ne samo da za najbolju, već i za najlepšu sportistkinju.

"Pričaju kao da je pola Jugoslavije ludelo zamnom. Ja nisam obraćala pažnju. Znala sam da nisam ružna, ali zaista nisam pridavala značaj tome".

"U plavo sam se prvi put ofarbala sa 18 godina, na predlog mog frizera Koleta. Od tada do danas bilo je pokušaja da promenim boju i da pustim kosu, ali uvek sam se vraćala plavoj, kratkoj kosi".

Na pomen Uljane Semjonove, košarkašice SSSR-a visoke 213 centimetra, Ceca se nasmeje.

"Na Olimpijskim igrama sam bila na doping kontroli. Kada sam završila i krenula, a bilo je oko ponoći, naišla sam na Uljanu i kad sam je spazila u mraku, vrisnula sam. Njoj je bilo jasno zašto".

Ceci je svojevremeno Austija nudila ogromne pare - milione - da zaigra za tu reprezentaciju.

"Nudili su mi i italijanski i španski pasoš. Bilo je to pred rat, a ja kapiten naše reprezentacije. Kad bih pomislila da je to druga zemlja, da treba da pevam drugu himnu, da igram protiv svoje zemlje, to mi je van pameti. Svaki put moj odgovor je bio NE. Nisam to ja".

Upitana za odluku Nikole Jokića da ovog leta ne bude deo reprezentacije, Ceca je rekla:

"Ako je razlog da je umoran - glup je razlog. Ne znam šta je i zato ne bih da komentarišem, da ne uvredim dečka".

"Obišla sam ceo svet, nisam bila samo u Australiji i Novom Zelandu".

O vezi sa čuvenim fudbalerom Blažom Sliškovićem prisetila se:

"On nije išao na Olimpijske igre, jer je pobegao sa priprema da bi se video samnom, pa ga je selektor Miljanić odstranio iz tima."

"Poredili su nas sa Bobom i Brenom. Bili smo preteče svih ovih današnjih parova među poznatim ličnostima. Bili smo mladi kad smo".

"Zaista sam od njega pobegla kroz prozor. Nisam mogla kroz vrata. Bili su tu njegovi roditelji, koji su mi govorili da budem strpljiva. Ja sam im rekla da Blaž može da bira hoće li da izlazi noću ili da bude pored žene, i onda sam pobegla kroz prozor".

Drugi brak je imala sa Draganom Dašićem, sa kojim ima sina Nikolu (39).

U trećem braku je doživela porodično nasilje.

"Dugo mi je trebalo da to javno kažem. Kao i sve žrtve nasilja, mislila sam da sam ja kriva, sramota me to bilo da kažem. Kada sam se iz Italije vratila u Srbiju, počela sam da pričam o tome. Sigurno je da nijedan muškarac neće više ".

Cecin suprug Zoran Kovačević Koča stradao je 15 dana posle rođenja njihove ćerke.

"To je najteži trenutak u mom životu. Majka mi je tada mnogo pomogla. Kada sam to prevazišla, znala sam da sam pobednik i ništa ne može da me pokoleba. To su bili trenuci na ivici - ili poludeti ili ostati normalan. Razlog i smisao života su mi deca".

Pričalo se da je Kočinim prijateljima davala novac...

"Pravda je spora, ali dostižna i uvek izađe na videlo. Ne bih o ljudima koji nisu među živima. Meni je najteže što sam izgubila voljenog čoveka".

Bila je poslanica, ali kaže da se u politiku neće vraćati.

"Kad sam ostala bez stana SPS-ovci se nisu proslavili, pa su dobili crveni karton. Zvao me je samo Mrka (Milutin Mrkonjić) i njemu svaka čast".

Ne vidi sportiste u politici, a o Šapiću kaže:

"On je odlučio da se bavi politikom i dobro i transparentno radi. Ima i humanitarnu organizaciju".

Zbog problema sa kreditom u švajcarcima, Ceca Kitić je umalo ostala bez stana.

"Kurir je prvi reagovao i hvala za to. Međutim, jedan deo javnosti je rekao da sam ja tražio novac, a ja sam samo tražila refinansiranje, što niko nije hteo da mi uradi jer sam bila upisana u kreditni biro. Ja tada nisam imala 63.000 evra, koliko su mi tražili. Vujović je hteo da rukometaši skupe novac, a meni to ponos nije dozvoljavao. Bila sam besna što strana banka u mojoj državi to radi. Na kraju sam to refinansiranje uradila za tri minuta kod druge banke, zahvaljujući Vesiću".

"U tim trenucima sam shvatila da nema prijatelja, osim Vujovića, roditelja i dece. Mnogi su se družili s Cecom jer je Ceca, neki su i profitirali. Sada mi je sve prelepo, vazduh mi je čistiji, družim se samo sa pozitivnim ljudima".

"Sin Nikola radi na aerodromu već deset godina, mlađa ćerka je sa 18 godina otišla u svet, u Tuzli radi kao menadžer za američku firmu, Mara je avanturista, još se traži, a i ona mi je vredna i dobra. Sa tri prelepa anđela nemam nikakvih problema".

"Mama, molim te, vrati nam se, vrati osmeh. To su samo zidovi', te reči moje dece su me podigle".

"Na kraju, ja sam pobednik"!

(Kurir.rs)