ORLOVI OČI U OČI SA LEGENDAMA BOKSA: Kačar, Vujković i Puzović posetili reprezentativce uoči SP u Beogradu

Legende i mladi lavovi, oči u oči u ringu uoči početka Svetskog šampionata u olimpijskom boksu za muškarce u Beogradu.

Puno pitanja, isto tako i odgovora i saveta razmenjeno je u hotelu Jugoslavija između zlatne trojke srpskog boksa Puzović, Vujković i Kačar i repezentativaca Srbije koji će od 24. oktobra do 06. novembra 2021. pod svodovima Arene biti bitke u ringu za novi ponos i slavu naše zemlje.

Mirko Puzović takmičio se u poluvelter kategoriji (do 63,5 kg). U svojoj dugoj bokserskoj karijeri postigao je mnogo pobeda na međunarodnom nivou. Pored trostruke titule prvaka Jugoslavije bio je i trostruki prvak Balkana (1981. Pula, 1982. Bursa i 1985. Sofija), treći na Mediteranskim igrama (1983. Kazablanka) dva puta je drugoplasirani na Evropskim prvenstvima u amaterskom boksu (1981. Tampere, 1983. Varna i treći 1985 u Budimpešti. Na svetskim prvenstvima u amaterskom boksu dva puta je bio trećeplasirani (1982. Minhen, 1986. Rino). Najveći uspeh u karijeri bilo je osvajanje bronzane medalje na Letnjim olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Njegova poruka bokserima Srbije ouči starta Svetskog prvenstva u Beogradu 2021. je jasna i usmerena na jedno.

„Poruka je jasna, šampionat boksa je u našoj zemlji, imaće podršku domaće publike, svi smo uz njih i očekujemo da postignu zavidne rezultate. Od nas će imati svu podršku, na njima je da pokažu šta su do sada radili. Vidim da se dobro treniralo i nadamo se da će biti veselja za nas, bar da se osvoji jedna do dve medalje. Ako im nešto znači ja uvek porazgovaram sa svakim od takmičara, sa onim koji me znaju, koji me pitaju i koje interesuje. Boksuju pred svojom publikom za svoju zemlju i srce treba da im je puno, jer to im je jedan dodatan motiv. Hvala Bogu da je AIBA dala još dodatni impuls, da imaju dobre nagrade, takođe imaju nagrade od našeg saveza, tako da sa dobrim rezultatom proći će bolje nego da su boksovali u profesionalnom boksu“ – ističe majstor boksa Puzović.

U Srbiji se ponovo ponovo se priča o boksu, što nije bio slučaj pre samo četiri godine.

„Pre pet-šest godina boks u Srbiji je bio skoro pred gašenjem. Nije se ni znalo za boks, sada se to vraća polako na velika vrata. Pre par dana bilo je seniorsko državno prvenstvo u Šapcu, bilo je spektaklurano otvaranje i zatvaranje, odlične borbe, tako da će verujem i Svetsko prvenstvo u Areni biti grandiozno. Jedna medalja bi mnogo značila za naš boks jer bi nas vratila na one stare staze. Medalja Štefaneka sa Olimpijskih igara u Riu vratila je rvanje u našoj zemlji u život i dala mu nove dimenzije, a bili su na marginama nakon smrti pokojnog Geđe. Sada imaju svetskog prvaka i olimpijskog osvajača i ja se nadam da će ti biti takođe sa boksom. Savez na čelu sa Nenadom Borovčaninom radi danonoćno i predano na tome da u budućnosti Srbiju na svetskoj mapi prepoznaju i kao boks silu“ – zaključio je Puzović.

Dragomir Vujković bio je bokser srednje, poluteške i teške kategorije. Juniorski prvak Jugoslavije postaje 1969. godine. Nije prošao faze juniorskog kalenja, već je jako mlad uplovio u seniorski sastav, jer je njegova bokserska veština i znanje je privukla pažnju selektora Jugoslavije. U svojoj 15 - godišnjoj bokserskoj karijeri, 13 godina bio je reprezentativac, od 1970. do 1982, u ukupno 127 borbi. Vujković je boksovao je na više svetskih (srebro u Havani 1974. i Beogradu 1978) i balkanskih prvenstava (peterostruki prvak) te na Mediteranskim igrama (dve zlatne medalje - 1971. u Izmiru, u srednjoj kategoriji i 1979. u Splitu, u teškoj). Na Olimpijskim igrama je učestvovao 1976. (ispao u četvrtfinalu od Kubanca Martíneza). Osvajač je šest naslova državnog prvaka, i to u srednjoj kategoriji od 1972. do 1977. godine.

„Voleo bi uspeh srpskog boksa u Areni, svako od nas bi voleo uspeh radi našeg daljnjeg boksa koji posle SP tek treba da počne da živi i diše punim plićima, da hale i boks sale ponovo u Prokuplju, Subotici, Kragujevcu, Pančevu, Zrenjaninu i ostalim gradovima naše zemlje budu ispinjene do poslednjeg mesta, gde je boks bio vrh i gde je na jednom takmičenju bilo i preko 5000 ljudi. Naši ljudi vole boks i medalje, mi smo ponosan i hrabar narod koji je navikao na najviše domete naših sportista širom sveta. Sada je pred našim momcima Svetski šampionat i domaći teren, ali taj domaći teren nekome znači, nekome ne, meni nije značio. Pobeđivao sam Rusa u Ukrajini, Amerikanca u sred Amerike, ali i izgubio od Rusa u sred Beograda, gde je za mene strahovito navijao moj veliki obožavatelj Branko Pešić. Boks je plemenit, boks je ljubav i viteška veština“ – rekao je boks maestro Vujković.

Jedan od najuspješnijih jugoslovenskih boksera i srpskih sportista uopšte Tadija Kačar na Svetkom prvenstvu u Beogradu 1978. osvojio je srebrnu medalju. Mnoštvo pobeda, medalja i velikih trijumfa na velikoj boks sceni je iza Tadije, a među njima treba izdvojiti: Olimpijske igre, Montreal 1976. srebrna medalja, Evropsko prvenstvo, Keln 1979. srebrna medalja, Evropsko prvenstvo, Kijev 1974. srebrna medalja, Mediteranske igre, Split 1979. zlatna medalja, Balkanski šampionati, Bursa 1977, Pula 1981. zlatna medalja. Kao i Puzović i Vujković, tako i Kačar za srpski tim koji će nastupiti u Areni za devet dana ima eksplicitnu lekciju.

„Lekcija je ta da se bore, da koriste sav svoj kapacitet i mentalni i fizički kako bi uspeli da pobede na takmičenju. Trijum na svetskom prvenstvu znači mnogo, a osvajanje medalja znači još više i za boksera i za našu zemlju. Moje iskustvo je bilo da sam na svakom takmičenju bez obzira da li sam bio u domaćem ringu ili u gostima uvek pružao maksimum, odnosno punim kapacitetom počinjao i završavao takmičenje, najčešće uspešno. Ali ima ne malo onih sportista koji kada dođu na veliku scenu da oni blokiraju totalno. Imamo našeg iskusnog kapitena i teškaša Babića, možda uz dobar žreb može da osvoji medalju kao i svaki drugi bokser koji je spreman i koji dođe na takmičenje da pruži svoj maksimum“ – zaključio je Kačar.

(Kurir sport/BSS)