VELIKI PLANOVI ALEKSE KIJANOVIĆA: Cilj je jasan - državni rekord na 100 metara

“Pre svega za mene jedna izuzetno uspešna sezona, malo manji broj nastupa na mitinzima tokom sezone, jer forma se tempirala za samo prvenstvo, nažalost deset dana pre Svetskog šampionata se dogodila jedna manja povreda koja je bila zalečena do samog prvenstva, ali se ispostavilo nedovoljno. Oboren je državni rekord na 60 metara, za koji, po svim analizama je mogao da bude dosta bolji, ali eto ostalo je tu još prostora za sledeću zimsku sezonu, i možda se i nadam napadu na rezultat ispod 6,60” – počinje priču srpski sprint as Aleksa Kijanović.

Bez velikog rada i posvećenosti poslu nema vrhunskih rezultata. Aleksa je primer discipline, aktivnosti, organizacije i samim tim vrhunske realizacije zacrtanih planova i ciljeva.

“Najviše volim da treniram tamo gde imam dobre uslove, tokom godine sam najviše u Atletskoj dvorani ili na stadionu na Košutnjaku, a od ove godine ću i na stadionu kod Atletske dvorane raditi veliki broj treninga. Jedan radni dan počinje kao i kod svakog ko brine o redovnom unosu hrane, doručkom. U šali kažem da ne mogu da hodam bez doručka, jer znam da jedan broj sportista ne može ujutru da jede, kod mene je srećom to suprotno. Nakon toga uglavnom ide trening. Više volim pre podnevne termine jer je na neki način to priprema za prvu trku na velikim takmičenjima koja je uglavnom pre podne, a ujedno i ostatak dana ostaje slobodan za ostale aktivnosti. Nakon treninga se radi na drugom delu, koji se često zapostavi, a to je oporavak, masaža, recovery boots ili compex, uvek neki vid oporavka mora postojati. Nakon toga ostatak dana je uglavnom slobodan i predviđen za druženje. Kod mene se uglavnom pokazalo zbog samog puta do mesta za trening, da dva treninga dnevno rade više štete nego koristi tako da i dalje držimo dnevni broj treninga na jednom. Na pripremama je to već drugačije” – objašnjava Kijanović.

Srpski as u najatraktivnijoj discipline atletike ima velike planove u nastavku sezone.

“Za letnju sezonu cilj je vrlo jasan, državni rekord na 100 metara. Moj rezultat iz dvorane na 60 metara je trenutno najvredniji muški sprinterski rekord po tablicama vrednosti rezultata, a ove godine sam napredovao u nekim ključnim segmentima sprinta koji se na 100 metara dosta više primete nego na 60 metara, tako da su očekivanja i realna, a osim toga glavni cilj je nastup na Evropskom prvenstvu, a možda i Svetskom, ali trenutno je Evropsko u fokusu. Ukoliko se plasiram i na Svetsko utoliko bolje, daću sve od sebe kao i uvek”.

Najkraća disciplina, trka na 60 metara iziskuje konstantan rad i spremnost sportiste. Mnogo bi rekli težak profesionalni poziv, ali ne i Aleksa.

“Ne bih poziv nazvao teškim. Kada se radi nešto što se voli nikad nije teško. Ako se želi uspeh u bilo čemu što se radi, mora se biti posvećen, praviti razliku u odnosu na druge, i u odnosu na sebe svakog dana. Kada imate tim u koji verujete i koji donosi rezultate, na meni je samo da se svakog dana trudim, a sve ostalo mora doći. Sprint je sam po sebi veoma specifičan i po meni ga mogu nazvati “osetljivim”. Pod time mislim da nije uvek više bolje, da nekad nije ni manje bolje, već idealan balans u svemu tome donosi rezultat, ta neka sredina koju trener mora uz povratnu informaciju atletičara da pronađe. Što se brže ide, ta savršena mera se sve teže pogađa i zato nekad nastaju stagnacije, radi se više, a desi se da se ide sporije. Dosta toga je u glavi i u tome da se ne odustaje i kad ne ide, crta se povlači na kraju sezone” – istiće Kijanović.

Sve velike sportske priče, posebno atletske, kreću spontano i idu do zvezda, takva je i Kijanovićeva.

“Počeo sam 2014. godine, drugi razred srednje škole, sasvim spontanom trkom sa drugom, primetila je drugarica koja je trenirala atletiku da sam dosta brži od sportista sa stadiona koje je ona gledala i rekla mi da dođem da se oprobam, na kraju se ispostavilo da je bila u pravu i da je sprint nešto za šta sam najbolji. Jedna od stvari koje su ključne bile za mene, mislim, je postupnost. Već osam godina sam kod trenera Darka Šapića i Stanoja Burlića, i svake godine smo bilo postepeni, bez preterivanja, uvek nam je postupnost i kvalitet treninga bila važnija od brzog rezultata i obimnog treninga. I to najbolje pokazuje moj napredak na 60 metara, svake godine sam išao lični rekord, osim 2021. gde sam bio jako blizu, ali na kraju sezone veliki problem sa leđima me je sprečio da to i ispunim. Kao što sam rekao treniramo jednom dnevno, pet puta nedeljno. Svakako jedan od glavnih ciljeva je osvajanje medalje na velikom takmičenju, i naravno uz što bolji lični rekord, mislim da zaista mogu da ostavim trag u sprintu kod nas” – odlučan je Aleksa.

Karijera sportiste donosi pregršt i lepih i teških momenata na terenu.

“Izdvojio bi najlepše takmičenje i najlepši rezultat. Najlepše takmičenje su mi svakako Letnje Univerzitetske igre u kineskom Tajpehu. Takmičenje samo po sebi nezaboravno, toliko toga se desilo tada, prosto u sećanju će mi uvek biti. A najlepši trenutak rekao bih rekord na 60 metara 6,67 koji je moj prvi državni rekord, nikada nisam trčao juniorske i mlađejuniorske rekorde, pa čak ni mlađeseniorske, ali onaj najvažniji, seniorski, sam tada ostvario i uvek ću se toga sećati kao prvog rekorda, a siguran sam ne i poslednji”.

I sada posle svega pređenog u sportu koji je izabrao za životno zanimanje najbrži čovek Srbije krenuo bi istim putem.

“Bez sumnje, sprint je ono što volim i u čemu se najbolje osećam”- zaključio je Kijanović.

(Kurir sport)