Bokseri Crvene zvezde iz Skoplja u Beograd donose zlatni tovar - medalje i pehar osvajača Regionalne lige, prvi ekipni trofej još od 1970. godine

Dominantan završetak crveno-belih na jednom od najjačih klupskih takmičenja u ovom delu Evrope zapravo je jedan novi početak kluba sa Marakane.

Strašni div se pod naletom entuzijazma, energije i vizionarskih poteza predsednika Vladana Miketića, konačno, probudio i napravio reprezentaciju u malom. Tim je trebalo prvo napraviti, uklopiti, a onda nadograditi i očuvati retko viđeno jedinstvo do samog kraja takmičenja.

rsz-1img-20220616-220719.jpg
BSS 

Epilog svega je maksimalan učinak - osam pobeda, bez ijednog poraza u sezoni iz snova. Krunisanje jedne sjajne generacije obavljeno je u srpskom finalu pobedom nad, takođe, moćnom Loznicom - 16:6, dok je u polufinalu još ubedljivi je pobeđen Željezničar iz Sarajeva.

- Reći će neki, prošetala se Zvezda do trona, ali ni blizu nije bilo tako. Imali smo respektabilne rivale sa prostora čitave nekadašnje Jugoslavije, zdravu atmosferu u timu, vrhunske borce, prekaljene trenere - jednom rečju velike ljude, prave zvezdaše. Ponos i zadovoljstvo koje smo svi osetili na svečanoj ceremoniji pamtićemo čitav život. O takvoj smo Crvenoj zvedi sanjali. Hvala svima na podršci i poverenju - rekao je posle finala šampionskim šampanjcem na ringu okupan predsednik Miketić.

Iako daleko od kuće, od svoje Marakane, Zvezdine pristalice su i u Skoplju umele da proslave titulu. Uoči poslednjeg gonga i meča teškaša Sadama Magomedova, kraj ringa na Trgu Makedonija zasijale su baklje. Jednu od njih ponosno je držao i Veljko Ražnatović.

Iako Zvezdin teškaš nije bio u sastavu za fajnal-for, seo je u automobil i dojurio do makedonske prestonice kako bi pružio podršku svojim kolegama, drugarima iz kluba.

- Nikad sebi ne bih oprostio da na finalu nisam bio uz svoju braću. Osećaj je fenomenalan - prokomentarisao je Ražnatović.

img20220616wa0106.jpg
BSS 

Nazif Sejdi je u lakoj kategoriji doneo veliku pobedu Crvenoj zvezdi, savladavši fenomenalnog Edina Alkovića.

- Uživanje je bilo biti deo nezaboravnog spektakla. Regionalna liga je fantastičan projekat, uspon boksa je očigledan, a gde ćete lepšu stvar nego kada u finalu imate dva srpska predstavnika. Naši navijači su predugo čekali na jedan trofej, ova titula je za sve njih - u dahu je izjavio Sejdi.

Na kraju, bokseri Crvene zvezde su nastavili sa ritualom ustanovljenim u Skoplju, pa iako izmučeni i iscrpljeni, prošetali su zlatni pehar od ringa na Trgu Makedonija do hotela, sve uz reku Vardar gde su im građani prilazili i tražili selfije i autograme.

Za Loznicu je srce ostavio Semiz Pinka Aličić. Nekadašnji prvak Evrope u juniorskoj konkurenciji pobedio je Šendrika, a ova takmičara potvrdila su da njihovo vreme dolazi.

- Imali smo mnogo težak meč protiv. Bili smo umorniji, ali svi momci iz mog kluba su se borili i svaka im čast za to. Idemo dalje biće još puno mečava i pobeda - istakao je Aličić.

img20220616wa0105.jpg
BSS 

Definitivno, bio je ovo festival boksa u njegovom najlepšem svetlu, a po prvi put u istoriji boksa Makedonije održan je meč na otvorenom. Bilo je puno poznatih lica na finalu. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Aleksandar Vulin stigao iz Beograda pred sam početak finalnog meča.

Bio je u društvu svog prijatelja Pere Antića, košarkaša koji ima titulu sa Crvenom zvezdom iz 2018., a u karijeri je osvojio čak tri puta Euro ligu. Medalje su delili Primislav Dimovski, predsednik Nacionalne federacije boksa Makedonije i Direktor agencije za mladi i sport Naumče Mojsovski.

O boksu se priča i to je sad već normalna stvar. U Bokserskom savezu Srbije na čelu sa Nnadom Borovčaninom već prave planove za dalje aktivnosti i spremaju nova lepa iznenađenja.

Triput "ura" za naše Ruse

Od početka se ruski borci sa srpskim pasošima u Zvezdi i našoj reprezentaciji osećaju kao kod svoje kuće. Dobri div Magomedov je čitavo veče ljubio Zvezdin grb, Fedorov je pevao navijačke pesme delija, Galanov se nije odvajao od zlatne medalje, Mirončikov i Kalčugin su odmah pozvali rodbinu da se pohvale velikim uspehom, a njihovi treneri su ponosno dizali tri prsta.

Na kraju su posle komande naših boraca - "raz, dva, tri" svi zajedno na ringu zagrmeli čuveno rusko: "Uraaaaaa", "Uraaaaaa", "Uraaaaaa"...

Kurir sport