DOBAR DEO JUGOSLAVIJE TADA JE PLAKAO SA MNOM! Čuveni Mijo o dva TEŠKA DOŽIVLJAJA, svetskoj senzaciji, kumstvu sa Borom Čorbom...

Legendarni jugoslovenski bokser Miodrag Mijo Perunović ponosi se blistavom karijerom.

Ali kako je popularni Mijo završio "među konopcima".

- Samo se po sebi nametnulo. Do devete godine sam živeo u Rijeci Crnojevića. Tada nije bilo filmova, ni televizije, pa smo mi, deca, bili okrenuti svojoj mašti i igrama. Bili smo dosta opijeni našim junacima iz doba Turaka, Milošem Obilićem i Markom Kraljevićem, na primer, tako da smo organizovali dvoboje i mečeve. Tu se rodio taj viteški duh i potreba da se kroz takmičenja potvrđujemo pre svega pred sobom, a onda i pred drugima. Kad sam se preselio u Podgoricu, u boksu sam našao i prepoznao dečju maštariju da postanem vitez. Boks je bio najbolja zamena - otkriva Perunović u intervjuu za "Novosti" i priznaje koji su najlepši, a koji najteži momenti u karijeri.

- Ne mogu da se odlučim između dva najteža trenutka. Jedan je bio momenat kada sam poražen u finalu Svetskog prvenstva u Beogradu nepravilnom sudijskom odlukom, to jest, oduzeta mi je pobeda. Imao sam samo 20 godina i plakao sam na pobedničkom postolju, a plakao je i dobar deo ondašnje Jugoslavije. A drugi put je bilo na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Tada sam u prvom meču takođe poražen strašnom sudijskom krađom, oteta mi je pobeda i eliminsan sam. I dan-danas mi je krivo i žao zbog ta dva teška doživljaja. Posebno lepa je bila pobeda nad najvećim svetskim nokauterom Viktorom Savčenkom, kada sam napravio svetsku senzaciju pobedivši ga u finalu Svetskog prvenstva 1979. u Kelnu. Bio je to osećaj potpunog trijumfa. Draga mi je i titula interkontinentalnog šampiona iz Minhena. Tada sam, praktično, pobedio sa jednom rukom, jer mi je desna šaka bila povređena. Na tom meču bio je i Bora Čorba, ali i moj prijatelj i veliki glumac Petar Božović.

(Kurir sport/Novosti)