Damir Mikec, čovek koji godinama unazad sa ponosom predstavlja Srbiju u svetu i donosi brojne medalje sa velikih takmičenja osvetlao je obraz naše zemlje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj.
Sjajni srpski strelac osvojio je bronzanu medalju pištoljem slobodnog izbora na Evropskom seniorskom prvenstvu malokalibarskim oružjem u Vroclavu.
Rođen je u Splitu, tokom rata 90-ih godina bio je prinuđen da napusti Hrvatsku i sa porodicom je otišao u Herceg Novi, a onda je utočište i sreću pronašao u Beogradu.
Naravno, kako to obično biva, kada je počeo da niže uspehe počeli su da ga svojataju Hrvati, Slovenci, Crnogorci - a on je uvek sa ponosom na grudima nosio grb Srbije.
U svojoj velikoj životnoj ispovesti, koju je nakon Olimpijskih igara u Tokiju, dao za Kurir, Mikec je govorio i o svom poreklu.
"Rođen sam u Splitu, ali to je tada bila Jugoslavija. Pa i Tesla je rođen na tom području, ali u tadašnjoj Austrougarskoj. Šta, recimo, da nas za sto godina osvoje Kinezi, i ja se, recimo, tad rodim? Ispalo bi da sam rođen u Kini!"
"To je bila jedna država, tako je bilo, to ne može da se promeni. Prvo su hteli da me prisvoje Hrvati, jer sam rođen u Splitu, a evo sada hoće i Slovenci", rekao je Mikec.
Proslavljeni sportista objasnio je potiče iz mešovitog braka.
"Ja sam baš miks, rodio sam se u Splitu, baba i deda sa tatine strane su bili iz Novog Mesta. Tata je rođen u Bitolju, jer je njegov otac imao 17 prekomandi. On je otišao u Sentu, upoznao moju mamu. Imam dva starija brata, jedan je u Kanadi, ovom prilikom ga pozdravljam. Moja braća su imala problema sa astmom, doktor im je rekao da se presele negde na more, a baba i deda su već živeli u Splitu. Porodica se zato preselila tamo, i tamo sam i rođen", rekao je srpski strelac.
Kada je počeo rat na prostorima bivše Jugoslavije bio je prinuđen da napusti Split.
"Devedesetih je počeo rat i mi smo, naravno, morali da odemo. I to smo poslednjim grčkim brodom otišli iz Splita i utočište našli u Herceg Novom", otkrio je Mikec.
Jezive scene iz Splita urezane su u njegovom sećanju.
"Sećam se ja u Splitu i rata, aviona koji nadleću glavu i brodova koji su pucali sa mora na grad, kad se čulo ono bum-bum-bum. Čim se čuju sirene, gasilo se svetlo i išlo pod sto. To mi je onako bilo najružnije iz mog odrastanja".
Kada je 2003. godine prvi put posetio Split emocije su ga potpuno savladale.
"Prvi put sam se u Split vratio 2003. godine, posle skoro dve decenije. I svega sam se sećao iako sam otišao kad sam završio prvi razred i krenuo u drugi. Bio sam kod jednog prijatelja i iz centra grada sam došao do tog mog kraja Mertojaka, setio sam se i školskih dana, pa čak i nekih scena iz vrtića, recimo slikanje sa Deda Mrazom... Imao sam uvek veliku želju da se vratim, jake su bile uspomene i emocije. Otišao sam do osnovne škole, bilo je leto, raspust, a na ulaznim vratima spisak prvačića i setim se svojih prvih koraka, kako nas raspoređuju u vrstu kad smo ulazili u školu razred po razred i pogledam nazad u moju zgradu i tada kreću suze... Seo sam na klupu i plakao ko kiša. Tu sam se ispraznio i to je bilo baš mnogo emotivno, pogotovo što je tada i moja majka preminula. Sve se bilo skupilo. Ipak je to bio deo našeg života i tamo više nemamo nikoga", otkrio je Mikec.
Oženio strelkinju iz El Salvadora
Damir Mikec je u srećnom braku sa Melisom ivet Perez Karbalo iz El Salvadora, koja se 2010. godine preselila u Beograd, a samo godinu dana kasnije rešili su da stanu na ludi kamen.
Njihova ljubavna priča je prava holivudska.
Upoznali su sa na jednom takmičenju 2005. godine, i održali su kontakt preko mejla. Godinama su se dopisivali, a onda je on rešio da ode po nju u El Salvador.
"Rekoh, ajde da idem kod moje Melise da vidim hoće li i tu biti nešto. I odem na dva meseca. Drugo je kad se vidite na nekoliko dana, sve je to lepo. Njena porodica me primila kao svog rođenog. Ona ima četiri sestre, a sa njima su živeli mama, baba i deda i zaista su me odmah prihvatili. Ona im je rekla „stiže Damir“, pa su svi jedva čekali da me vide", otkrio je Mikec.
Naredne godine prihvatila je njegov poziv i došla da živi u Srbiju i nakon godinu dana zajedničkog života Damir i Melisa su rešili da stanu na ludi kamen.
"Bila je svadba na reci kod Ušća, a venčanje u Crkvi Ružici na Kalemegdanu, gde su lusteri napravljeni od čaura iz Prvog svetskog rata i topovskih đuladi. To je bilo simbolično, vezano za naš sport. Nismo to uradili namerno, ali nam je prijao takav ambijent", kaže Mikec i dodaje:
"I tu je bila specifična situacija, jer je ona katolkinja. Ipak, dobili smo dozvolu Srpske pravoslavne crkve, ali samo pod uslovom da ona mene ne nagovara da se preobratim u katoličku veru, a deca da sama biraju šta će biti kada odrastu".
TRAŽILI DA PROMENI VERU
Melisa je imala želju da se uda u crkvi u Salvadoru, ali to nije bilo moguće.
"Njen san je bio da se uda u jednoj beloj crkvi, zaista prelepoj. Ali tamo nije moglo nikako. Od mene su tražili da promenim veru, na šta, naravno, nisam pristao. Tražili su i da prođem sve te njihove pričeste, maltene je trebalo da učim i studiram to, kao da sam upisao teološki fakultet. Naravno da smo od toga odustali i na predlog jednog njihovog sveštenika, koji nam je rekao da je Bog jedan i da smo se već venčali u crkvi, iznajmili smo za produženi vikend predivnu kuću na moru, sa bazenom, velikim dvorištem i letnjikovcem tik na plaži. I tu je bila ceremonija, uz zalazak sunca. Tu su bili njena porodica i prijatelji, a posle smo išli na medeni mesec na krstarenje Karibima, pošto je to tu. Bio je veoma povoljan aranžman i pamtićemo to ceo život", otkrio je Mikec.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
