Osvajač medalje u Londonu opisuje kako je posle teškog udesa poželeo da se ubije

Drama.
Paraolimpijac Zlatko Kesler opisuje kako je prošao put od saznanja da će ga povrede u saobraćajnoj nesreći zauvek vezati za invalidska kolica do osvajanja svetskih, evropskih i olimpijskih medalja u stonom tenisu. Između te dve tačke života hrabrog čoveka iz Bača odvijala se prava drama, isprepletana najcrnjim mislima i pokušajem da sebi oduzme život. Na sreću, krenuo je lepšim putem i za tri decenije bavljenja stonim tenisom obezbedio je sebi mesto u istoriji srpskog sporta.

- Ležao sam u bolnici i kroz glavu mi je prolazilo da bi najbolje bilo da se ubijem. Molio sam prijatelje da mi donesu pištolj. Oni nisu to hteli, a ja sam onda pokušao lekovima. Sva je sreća da nisam uspeo. Imao sam 23 godine i tek saznao da ću ceo život provesti vezan za kolica. Nisam želeo da živim! A kamoli da sam pomislio da ću na Olimpijadi osvajati medalje za svoju zemlju - priča Kesler.

Kesler (52) je od Paraolimpijskih igara u Barseloni 1992. osvojio 25 medalja, a malo je poznato da je do nesreće, 10. aprila 1983, bio i fudbaler i stonoteniser.

Dan koji je promenio život

- Pošao sam „fićom“ iz svog Bača u Bačku Palanku da igram fudbalsku utakmicu. Pas je istrčao na put, a ja da ga izbegnem, završim u jarku. Mislio sam da ću ležati malo u bolnici dok se ne oporavim, a onda se vraćam fudbalu, sve dok me terapeut nije pozvao i rekao istinu - Ne mogu da te lažem, imaš pravo da znaš, ti više nećeš hodati! Svet mi se tada srušio.