Pre tačno 60 godina u američkom gradu Rino u saveznoj državi Nevada, usmrćena je Sonja Mekaski, britanska olimpijka u alpskom skijanju.

Sonja je rođena 19. februara 1939. godine, a usmrćena 5. aprila 1963. godine, u trenutku dok se spremala za svoje drugo učešće na Olimpijskim igrama.

Njena smrt i sve što je sledilo potom je privukla veliku pažnju javnosti širom sveta. Okolnosti njene smrti su bile toliko netipične za Rino, koji pored Las Vegasa važi za centar kocke u SAD, da su stanovnici menjali brave, pa čak i napuštali svoje kuće uveče iz straha od ubice. U istragu se uključio i FBI.

Da nešto nije u redu otkriveno je pošto Sonja nije došla po devetomesečnog sina Kima kojeg je svaki dan ostavljala kod dadilje. Standardna procedura je podrazumevala da se po pozivu jedan od policajaca uputi do njene kuće. Policajac Mort Amerman je odmah uoči nekoliko nepravilnosti oko kuće, pre svega da je njen automobil parkiran u dvorištu.

Ušao je u kuću i video jezive detalje.

"Ono što sam video bilo je više od šoka. Osećao sam se kao da me je neko udario sekirom među očima", ispričao je kasnije za američke medije.

U jednoj sobi je zatekao žilete razbacane po podu. Kada je ušao u spavaću sobu prvo što je ugledao bio je veliki komad sirovog ljudskog mesa. Pomislio je da je pas ostavio svoj ručak. Ni slutio nije da je to izvađeno Sonjino srce.

Sve mu je bilo jasno kada je sa kreveta skinuo ćebe i posteljinu i ugledao odsečenu nogu. Sledio je tragove krvi i otkrio delo nesrećne devojke u sanduku.

Ispostavilo se da Sonja nije imala uređen privatni život. Iz kratkotrajnog braka je dobila sina Vilijama koji je živeo sa bivšim mužem i njegovom ljubavnicom. Ona je zbog nedostatka para morala da radi dva posla, radila je kao sekretarica u jednoj firmi i kao instruktor skijanja.

S obzirom da se takvo monstruozno ubistvo nikada nije desilo u Rinu, vrlo brzo su njenu kuću okupirali mnogi policajci, detektivi i forenzičari. Šef policije Elmer Brisko izjavio je da je to bilo najstrašnije ubistvo koje je ikada istraživao, a imao ih je 150 tokom karijere.

Ostala je zabeležena izjava njenog prvog komšije Tomasa Baskasa.

"Ne razumem kako je neko mogao da joj uradi tako nešto, a da niko ništa nije čuo. Ona i ja imamo tanku pregradu. Pored toga, Sonja je bila veoma krupna devojka, imala je jaku, atletsku građu. Mogla je da uzvrati bilo kome. Čini mi se da je u poređenju s ovim ubicom, Džek Trbosek samo amater.

Detektivi su u kući pronašli omču sa štipaljkama na oba kraja. Ubica je 11 minuta davio Sonju. Po brojnim povredama utvrđeno je da je Sonja preminula tako što je zadavljena.

Forenzičari su ustanovili da je ubica silovao žrtvu, verovatno kada je bila mrtva. Odsekao joj je i glavu, koja je pronađena u sanduku ispod tela. Ubica je glavu umotao u donji veš žrtve i bacio u sanduk kao da je u pitanju lopta. Pošto telo nije moglo da stane celo, onda je odsekao deo nogu kako bi leš ubacio.

Istraga je otkrila još morbidnih detalja, forenzičari su otkrili da mu je trebalo 5,5 sati kako bi isekao leš, a svo to vreme je slušao muziku jedne grupe. Napravio je pauzu tokom jezivog čina, kako bi otišao njenim automobilom da doručkuje i popije kafu u jednom restoranu.

Forenzičari nikada nisu uspeli da pronađu bar jedan jasan otisak prstiju jer je ubica koristio skijaške rukavice i nije ostavio tragove. Međutim, pošto je bio bos, ostavio je jedan krvavi otisak.

Ubistvo je potreslo, ne samo Ameriku već čitav svet, pa su detektivi činili sve kako bi što pre pronašli ubicu i tako ublažili gnev javnosti. Stručnjaci su pretpostavljali da je počinilac delovao na osnovu emocija, ili je bio duboko zaljubljen u žrtvu, ili je mrzeo. Isključili su i motiv pljačke jer je u njenom novčaniku pronađeno 300 dolara.

Problem je bio što su svi koji su u startu mogli da budu povezani sa ubistvom, poput bivšeg supruga ili čoveka sa kojim se Sonja tužila, imali jak alibi.

I kako to obično biva, ubica je napravio jednu grešku. Sonjin hobi je bio fotografija. Imala je nemački foto-aparat od 35 mm, kao i gomilu albuma sa fotografijama koje je napravila. Detektivi su prilikom pretresa kuće našli kutiju foto-aparata i odneli u policijsku stanicu, ali se niko nije setio da pogleda da li je aparat bio u kutiji. Tek naknadno nekom je palo na pamet da to uradi. Kada su ustanovili da ga nema, krenuli su u obilazak zalagaonica. I pronašli pravi put. Ubica je foto-aparat ostavio u jednoj zalagaonici za tričavih 10 dolara. Iako je dao lažnu adresu i ime, detektivi su uslepi da mu uđu u trag.

Ispostavilo se da je ubica 18-godišnji učenik srednje škole Tomas Li Bin, sin državnog službenika Roja Bina. Živeo je sa ocem i bratom samo oko kilometar i po od Sonje. Nikada se sa njom nije ranije sreo, Sonja Mekaski je bila slučajna žrtva.

Uporedivši otisak stopala došli su do zaključka da je identičan Tomasovom. Kada su ga iz sobe za ispitivanje vraćali u ćeliju, on je uspeo da pobegne iz policijske stanice. Ipak, nije daleko stigao.

Tomas je odrastao u teškom porodičnom okruženju, otac se ponašao nasilnički i često je tukao sinove, a majka se po bekstvu iz kuće odala promiskuitetu. Kako je kasnije priznao, imao je seksualne fantazije i 12 godina je sanjao da ubije prvu devojku koja bi imala seks s njim. Najviše je mrzeo plavuše. Ispostavilo se da je na jednoj zabavi dve godine ranije pokušao da zadavi 15-godišnju devojčicu.

Bio je i fetišista, privlačio ga je ženski donji veš. U Sonjinom dvorištu je visio veš na kanapu i to ga je privuklo. Pre ulaska u kuću se izuo kako ne bi pravio buku. Zatekao je Sonju kako spava. Uzeo je omču i počeo je da je davi. Nakon hapšenja je aktivno sarađivao sa istagom i do detalja opisao šta se dešavalo kobnog dana.

Jedan američki dnevni list je tih dana na naslovnoj strani objavio jeziv citat: "Isekao sam joj srce i zgazio ga". Novina je unutar tog izdanja objavila fotografiju Sonjine odsečene glave, kao i fotografije njenog raskomadanog tela.

Ovo izdanje smatra se jednim od najkontroverznijih u istoriji novinarstva u SAD.

Tomas se na suđenju nije izjasnio krivim, već se pozivao u odbrani na ludilo. Tokom suđenja je nekoliko puta pokušao da preseče vene, ali je preživeo.

Porota ga je osudila na gasnu komoru. Međutim, ubrzo je Tomasov javni branilac umro pa se suđenje ponovilo. Nakon žalbi usledilo je novo suđenje, ali je presuda ostala ista. Izvršenje kazne je odloženo, a 1972. godine Vrhovni sud SAD je proglasio smrtnu kaznu neustavnom. Tomas Li Bin je umesto smrtne kazne dobio doživotni zatvor, gde se nalazi i danas. Nikada do sada Odeljenje za zatvor Nevade nije odobrilo novinarima intervju s njim.

Kurir sport

07:46
OVAJ SPORT SE U SRBIJI POJAVIO POSLE PRVOG SVETSKOG RATA Posle toga je nestao, iako je svetski poznat OVI MOMCI SU GA OŽIVELI  Izvor: Kurir televizija