KADA JE ZEMUNSKI ROKI ULAZIO U RING, PUBLIKA JE STAJALA Ušao u anale jugoslovenskog boksa NOKAUTIMA koji su ostavljali bez daha

Životna priča zemunskog Rokija, boksera koji je bio jedan od simbola bivše Jugoslavije nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Prvu titulu je osvojio sa 14 godina, kada je postao omladinski šampion Srbije.

U Jedinstvu je proveo 13 godina, do 1960. godine, kada je prešao u Crvenu zvezdu.

Četiri godine kasnije boksovao je meč života, onaj koji je ušao u anale jugoslovenskog boksa. Bilo je to na Beogradskom sajmu, kad su se tu okupili gotovo svi najbolji bokseri Evrope u borbi za „Zlatnu rukavicu”. U toj odlučujućoj borbi, Kahrimanov rival je bio Vladimir Vranješević iz Pule. Bacio ga je dva puta na pod. Sva sreća da je oba puta mogao da se digne, jer je „Zlatnu rukavicu” dobijao samo onaj bokser koji je pobedio u tri runde.

Zanimljivo je i da je Kahriman tokom 70-tih godina prošlog veka bio u stručnom štabu Džordža Čuvala, kanadskog boksera srpskog porekla koji je u Medison skver gardenu boksovao protiv Kasijusa Kleja (Muhamed Ali).

Zanimljivo je i da je Klej tu borbu dobio na poene posle 12 rundi, a da je Kahriman tokom priprema uspeo da nokautira Čuvala.

"Kad sam mu bio sparing-partner poslao sam ga jedanput na pod. Bio je to blagi nokaut, ali nije se naljutio. Prihvatio je to kao opomenu. Klej je pobedio Čuvala na poene, u 12. rundi. Nije ga nokautirao kao ja. Čuvalo je meč sa Klejom objasnio: „Viši je i brži od mene. Nisam mogao da ga stignem, ali da smo se borili u telefonskoj govornici, Klej bi bio bez šansi".

Na pitanje, kako je pobeđivao rivale, Kahriman je svojevremeno odgovorio.

"Moj pristup boksu bio je fajterski. Nikad nisam štedeo ni sebe, ni rivala. Kada sam ulazio u ring, publika je ustajala. Navikao sam ih na brže kretanje i borbe do poslednjeg daha koje su se, najčešće, završavale nokautom mog rivala".

Bogoljub Kahriman preminuo je 28. marta 2017. godine u 80. godini života.

(Kurir sport/Zemunske novine)