SLOBA PO HITNOM POSTUPKU SREDIO PAPIRE POZNATOM SPORTISTI: Zbog kokaina i besa podigao tri prsta i odlučio da "POSTANE ČETNIK"!

Ni punih 26 godina kasnije svet sporta na prostorima bivše Jugoslavije ne pamti luđu priču.

Te 1997. godine, Andreas Goldberger već je bio trostruki pobednik Svetskog kupa, dvostruki pobednik Novogodišnje turneje, Svetski šampion u ski letovima i svakako jedan od najboljih i najpopularnijih ski skakača. I baš kada je bio na vrhuncu našao se u žiži skandala koji mu je potpuno promenio život.

U aprilu 1997. godine gostujući u jednoj televizijskoj emsiji Andreas Goldberger je priznao da je godinu dana ranije u jednoj prilici u diskoteci u Beču koristio kokain. Ta njegova izjava izazvala je reklo bi se potpuno očekivano pravu buru u austrijskoj javnosti, koja je bila kivna na velikog šampiona i dojučerašnjeg ljubimca nacije. Kada se Goldbergerevoj izjavi doda i to da je tih dana u Austriji trajao skandal zbog korišćenja narkotika od strane javnih ličnosti, nije bilo iznenađenje što je javnost tražila hitnu reakciju čelnika austrijskog ski saveza.

Peter Šreksnadel, tadašnji predsednik saveza ubrzo je obavestio javnost da će protiv Goldbergera pokrenuti postupak, posle koga će utvrditi da li i koliko Andreas Goldberger treba da bude kažnjen zbog javnog priznanja da je koristio kokain.

Već na jesen te godine usledilo je činilo se razrešenje te situacije, jer je austrijski sud novčano kaznio Goldbergera zbog korišćenja kokaina, a iz istog razloga savez je suspendovao „Goldija“ na šest meseci, što je značilo i da će jedan od najboljih ski skakača tog vremena propustiti zimske Olimpijske igre u Naganu, koje su se održavale početkom 1998. godine.

Tada se dogodio potpuno neverovatan obrt, besan zbog odluke svog saveza, Andreas Goldberger saopštava javno da će se odreći austrijskog državljanstva i da će u budućnosti nastupati za Jugoslaviju.

Zašto baš za Jugoslaviju do danas nije razjašnjeno, ali je takva odluka Goldbergera u Jugoslaviji dočekana euforično. Narod u zemlji koja je u poslednjoj deciniji 20. veka bila u velikim problemima, pod stalnim međunarodnim sankcijama, u vrlo lošoj ekonomskoj situaciji i stalno u ratu ili na ivici istog, gotovo da je samo u sportu i sportistima video pozitivne heroje i zbog toga je odluka jednog sportste iz Zapadne Evrope da nastupa baš za takvu zamlju dočekana sa velikim oduševljenjem.

Pisani mediji su na naslovnim stranama objavljivali slike Goldbergera, televizijski mediji su u informativnim emisijama među najbitnijim informacijama dana objavljivali da Jugoslavija ima novog sportskog idola, a neki su išli čak i dotle da su Goldbergera „prekstili“ i promenili mu ime u Andreja Zlatobrdić, što bi bila neka srpska verzija njegovog austrijskog imena.

Andreas Goldberger je očigledno uživao u pažnji koju dobija u „novoj domovini“, pa je verovatno malo i pod tom euforijom dao legendarnu izjavu za jugoslovenske medije:

„Kada sam video šta sve za mene čine moji novi prijatelji, uprkos protivljenju Austrijskog skijaškog saveza odlučio sam sada više nego ikada, da osvojim zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Naganu. To će biti moj najveći doprinos Jugoslaviji i prijateljima. U slučaju nepovoljne odluke FIS-a i potvrđivanju moje suspenzije, već sada sam odlučio da pauziram ovu godinu i onda se takmičim za Jugoslaviju!“ – rekao je Goldberger , a zatim podigao tri prsta i prozborio koju reč na srpskom jeziku.

TAJNA AKCIJA NAJMOĆNIJIH LJUDI SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tadašnja vlast SRJ Jugoslavije na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem brzo je shvatila da bi dolazak svetskog šampiona i osvajača olimpijske medalje pod zastavu naše zemlje bio sjajan marketinški potez.

U akciju su bili uključeni ministar policije, ministar sporta, čitava armija birokrata i činovnika, a u ime velikog vođe Slobodana Miloševića pojavio se njegov brat Borislav. Cilj svih njih bio je da ubede 25-godišnjeg Austrijanca da postane Jugosloven.

Sastanak je bio hitan i Goldberger je morao što pre da dobije papire kako bi u dresu SRJ otišao u Lilehamer na Svetsko prvenstvo sledećeg vikenda. Goldberger je na sastanak sa Edijem Federerom i nekoliko pravnih savetnika stigao privatnim avionom koji je platio Red Bul. Akcija je uspela, Austrijanac je dobio papire i istog dana je prijavljen kao član ski kluba Durmitor na Žabljaku.

I taman kada su ljubitelji zimskih sportova u Jugoslaviji sa oduševljenjem prihvatili Goldbergera i bili ponosni na to što će jedan od najboljih ski skakača nastupati pod zastavom Jugoslavije, usledio je novi za većinu ljudi u Jugoslaviji razočaravajući obrt... Austrijanac je shatio da je vrag odneo šalu, pa je naglo promenio odluku.

Goldberger se pomirio sa savezom u domovini, koji je odlučio da mu skine suspenziju, ali i uvrsti ga u austrijski tim za zimske Olimpijske igre u Naganu. Ostao je bio samo još jedan mali problem za „Goldija“, naime, po tadašnjim zakonima u Japanu, korisnicima narkotika bio je zabranjen ulazak u tu zemlju, ali su Austrijanci sportskom diplomatskom ofanzivom uspeli da privole Japance da Goldbergeru ipak dozvole ulazak u zemlju izlazećeg sunca i nastup na Igrama u Naganu.

Time je okončan „kokain skandal“ Andreasa Goldbergera i stvari su se vratile u normalu, a mediji su tada pisali da Goldberger zapravo nikada nije ni imao nameru da uzme jugoslovenski pasoš, već da je tim potezom samo želeo da „pritisne“ svoj matični savez i natera ih da mu skinu suspenziju i uvrste ga u tim za Nagano. Da li zbog dešavanja van borilišta ili zbog nečega drugog, ali i pored velike želje Goldberger nije uspeo da ostvari zapaženiji rezultat na zimskim Olimpijskim igrama u Naganu i osvoji neko od odličja.

Da li je Andreas Goldberger zaista želeo da uzme jugoslovenski pasoš ili se samo „igrao“ nikada nije potpuno razjašnjeno, ali ostaje činjenica da su Jugosloveni bar na kratko te 1997. godine pomislili da će imati jednog od najboljih skakča na svetu, kao i činjenica da je karijera Andreasa Goldbergera posle skandala sa korišćenjem kokaina krenula nizbrdo i da mu karijera izuzev nekoliko neočekivanih „bljesaka“ nikada nije došla do rezultatskog nivoa na kojem je bila pre te 1997. godine.

Kurir sport/A.K.

Bonus video: