SRPSKOM RUKOMETU JE POTREBAN VELIKI RESET! Doneo je našoj zemlji evropsko srebro, a sada je ZAGRMEO: Ne možemo ostati u prošlosti!

Srpski rukomet decenijama unazad batrga se u ogromnim problemima iz kojih ne može da pronađe izlaz. Poslednji bljesak kada je muška reprezentacija imala uspeh bilo je 2012. godine kada je na EP osvojeno srebro.

Jedan od junaka te generacije Rastko Stojković govorio je za Kurir o aktuelnim temama i mukama ovog nekada popularnog sporta u Srbiji.

Na poslednjem EP u Nemačkoj, koje ulazi u završnicu, Srbija je osvojila 19. mesto. Bili smo poslednji u grupi i ispali u drugi kvalifikacioni šešir koji će nam doneti težeg protivnika u baražu za SP u Nemačkoj naredne godine.

- Nije prošlo kako smo se nadali! Zašto? Zato što nemamo sistem! A, sistem treba da se uvede, od vrha ka dole, ka igračima koji sve ideje treba da realizuju na terenu kroz rezultat. To kod nas ne postoji. Decenijama. I to se videlo sad u Nemačkoj - rekao je Rastko Stojković (42) i nastavio:

- Kad kažem sistem pre svega mislim na edukaciju stručnog kadra. Konkretno, potrebni su nam menadžeri koji će voditi Savez. Kao u nekoj firmi, koja ne može da funkcioniše samo sa radnicima, već i sa školovanim ljudima. Ne bih se složio sa predsednicom RSS da su jedini krivci za neuspeh igrači, a oni su ti koji se odazivaju i žrtvuju svoje zdravlje. Smeta mi što kod nas nema lične odgovornosti.

Posle neuspeha na EP Toni Đerona je otišao sa mesta selektora reprezentacije.

- Rezultat njegovog rada videli smo na EP. Svi su pričali kako je Toni Đerona došao da napravi sistem. Ali, nije. Ja sistem nisam video. Mi u protekle tri godine nismo napravili uspeh ni na jednom takmičenju. Možda grešim, možda nisam dovoljno prošao u karijeri... Realno za neuspeh je kriv trener, iako njegov posao nije lak. Ali, bilo je odgovorno da Đerona ode, jer ništa nije uradio. Na tri utakmice na EP videlo se koliko smo inferiorni u odnosu na ostale ekipe iz grupe, a nijedna od njih nije reprezentacija vrhunskog kvaliteta. To je naša surova i bolna realnost.

Poslednjih nedelja dosta se priča o novom selektoru, ali još nije poznato ko bi to mogao biti.

- Nisam kompetentan da pričam o tome. O tome odlučuju neki drugi ljudi. Ja sve gledam sa strane već neko vreme. Ne bih da pričam o trenerima koji bi mogli da budu imenovani za selektora. Čujem da ima kandidata. Meni smeta što nemamo Stručni savet! Imali smo ga nekad... A, rasformiran je jer su ga činili ljudi koji su imali preko 80 godina, bez savremenih kontakata u svetu rukometa. Potreban nam je novi Stručni savet koji će činiti ljudi sa karijerama, sa uspehom i rezultatima. Kad je izbor selektora u pitanju, odluke ne smeju da se donose preko noći, već krajnje ozbiljno i odgovorno.

Nastavlja Rastko Stojković da obrazlaže, nisu mu potrebna pitanja.

- Domaći, naš srpski rukomet je upropašten! Kao takav nije merodavan da daje ljude u Stručni savet. Kad naša liga bude došla na nivo švajcarske, ili danske, onda može struka iz Srbije da se nešto pita. Ne mogu više da slušam priče tipa "mi smo sve njih u Evropi učili rukometu". Da jesmo, ali pre 40 i više godina. Svaka čast na uspesima iz tog vremena, to treba poštovati, ali ne možemo ostati u prošlosti, u tom sistemu i načinu razmišljanja. Rukomet se mnogo promenio otada. Svi ti koje smo mi učili rukometu su nas prerasli i sada mi treba da učimo od njih.

Nekadašnji pivotmen reprezentacije, Crvene zvezde, Nordhorna, Kjelcea i drugih klubova bio je konkretan.

- Čitao sam da je Ljuba Vranješ bio je jedan od kandidata za selektora. Kako? On nije trener dve, ili tri godine! Slažem se da mladim trenerima treba dati šansu. I zato podržavam ideju sa Denijem Anđelkovićem... Ali ne znam koliko bi on bio u stanju da pomogne. Ponavljam, potrebna je edukacija mladih trenera, da oni da stvaraju igrače, da reprezentacija dobije širinu kadra. Naš problem je toliko dubok, da je to neopisivo. Selektor je samo jedna od 100 gorućih tema! Šta ćemo sa klubovima? Mnogi od njih se gase jer ne mogu da pokriju troškove takmičenja. Rukomet kao amaterski sport nestaje...

Igrački kadar je veliki problem. Dilema je da li treba li nastaviti sa sadašnjim igračima, ili napraviti totalni rez u reprezentaciji.

- Ovi momci koji sada igraju za Srbiju, pre svih nosioci igre su u sjajnim godinama. Međutim, sve je manje i manje mladih igrača, onih koji dolaze. Svi vidimo kolika je razlika između igrača iz naše lige i onih iz inostranstva. Bojim se da ne izgubimo momke koji su bili treći u Evropi i četvrti na svetu... Svi drugi posle uspeha u omladinskim selekcijama naprave korak napred, a mi korak ili dva unazad... To je detalj, tu decu ne bismo smeli da izgubimo. Nemam ništa protiv da se naprave plan i program da gurnemo te juniore na veliku scenu. Da četiri godine trpimo i radimo i njih čekamo. E, tu se sad vraćam na početak priče. Za takav potez nam treba sistem i edukacija, školovanje pre svega za trenere. Potrebno je obezbediti novac i poslati naše stručnjake u Španiju, Dansku, Nemačku... Da oni posle mogu da vode te iste juniore.

Neverovatno je da u telima RSS nema mesta za članove generacije iz 2012. ili generacija pre njih koje su pronele slavu srpskog rukometa.

- Mi, kad smo hteli... Kad smo probali da iznesemo mišljenje, ono nije bilo prihvaćeno. Dočekani smo kao da nekome nešto hoćemo da otmemo, uzmemo... Bio sam u čudu pre dve godine pred EP u Mađarskoj. Došao sam do Saveza da kupim nekoliko karata. Nisam tražio da mi se pokloni. Rečeno mi je da potražim na internetu. Predsednica je tada izjavila da nije bilo interesovanja, kao i sada... Možda sam ja persona non grata u RSS, ne znam. Taj odnos, nemamo karte - vozi! To boli. Nije u redu, Niko nas ne poštuje. Nije normalno.

Na kraju razgovora Rastko Stojković smatra da su srpskom rukometu potrebne određene promene.

- Potrebni su nam sistem i organizacija! Očigledno je da svega toga nema, jer nemamo rezultate na velikoj sceni više od deset godina. Zato je Jelena Erić i otišla. Rezultat je logičan sled okolnosti i menadžerskog neuspeha ljudi u Savezu. Nemam ništa protiv tih ljudi, ali prosto posao koji rade nije doneo uspeh. Isto kao u biznisu, možemo mi da budemo prijatelji, ali ako nema uspeha završavamo saradnju, ali ne i prijateljstvo. E, to se kod nas meša. Ispade da nekoga mrziš, ako mu kažeš da ne radi dobro posao. A, naš posao na EP nije odrađen kako treba - zaključio je Rastko Stojković.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez pisane dozvole autora ili uredništva, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir sport/Aleksandar Radonić