Davnog 23. juna 1940. godine u Brentvudu u Tenesiju rođena je Vilma Rudolf, atletičarkakoja je ostala upisana u istoriju kraljice sportova na jedan zaista poseban način - do olimpijskih medalja stigla je i pored toga što je jedan deo života bila invalid. Vilma je rođena u siromašnoj porodici, a bila je čak dvadeseto dete od ukupno dvadeset i dvoje koliko je njen otac napravio u dva braka.

Od malih nogu Vilma se mučila sa raznim bolestima i poteškoćama, a u to vreme prava Afroameričkih porodica nisu bila velika, pa je tako i lečenje bilo otežano. Preležala je upalu pluća i šarlah, a u četvrtoj godini imala je dečju paralizu kao posledicu polio virusa. Oporavila se, ali su joj levo stopalo i noga oslabili, pa je do osme godine nosila ortopedsko pomagalo koje je stalno želela da skine.

Na tretman je išla čak 80 kilometara daleko od svoje kuće i praktično je bila invalid jer je do 12. godine hodala uz pomoć raznih pomagala. Lekari su govorili da nikada neće moći da hoda, ali je njena volja bila nepokolebljiva i uz podršku majke prošla je najgore dane, a čim je stala na noge oprobala se i u sportu. Sledila je put svoje sestre i oporobala se u košarci, a zatim je prešla na atletiku koju je počela da trenira sa 14 godina i ubrzo kreće da pomera granice.

profimedia0209935950.jpg
KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia 

Nije blistala odmah na početku, što je bilo i normalno jer niko od nje nije očekivao ni da će moći da hoda, a ne da trči, ali je vremenom počela njena dominacija. Naporno je trenirala, pridružila se letnjem sportskom kampu državnog Univerziteta u Tenesiju, a posle toga takmičila se u devet disciplina i pobedila u svakoj. Sa 16 godina uspela je da stigne i do Olimpijskih igara, osvojila je bronzu u štafeti četiri puta 100 metara, ali je poražena u pojedinačnim trkama. Tada je obećala da će već na narednim Igrama stići do zlata.

Počela je da trenira sa Edom Templom koji je prepoznao njen nesalomiv duh i zajedno su stigli u Rim na Olimpijske igre 1960. godine. Vilma je u Rimu dominirala, postala prva žena koja je osvojila tri zlatne medalje - bila je najbolja na 100 i 200 metara, kao i u štafeti 4 puta 100. Takođe, na 200 metara postavila je rekord.

Proglašena je najbržom ženom na planeti i sportska karijera trajala joj je još dve godine kada se posvetila obrazovanju i stigla do diplome na fakultetu.

Vilma Rudolf dobila je mnogobrojna priznanja i nagrade, među kojima je i Nacionalna sportska nagrada, a primljena je i u mnoge sportske dvorane slavnih. Umrla je 1994. godine, ali i dalje važi za jednu od najinspirativnijih sportistkinja na planeti jer je uspela nemoguće - bila je invalid, nisu joj davali šanse da hoda, a ona je pomerila granice i postala šampion!

Kurir sport / Portaloinvalidnosti.net / Ž.S.

BONUS VIDEO:

00:06
Ivana Španović u teretani Izvor: instagram/ivanaspanovic