OVAJ HRVAT JE LEGENDA U DENVERU! Jokića OBOŽAVAJU, a on je "BOŽANSTVO": Preživeo TRAGEDIJU, pa ušao u ISTORIJU!

Nikola Jokić je nedavno sa ćerkom Ognjenom viđen na utakmici u Denveru i cela hala mu je skandirala! Nije to bila košarkaška utakmica već hokejaški meč Kolorado Avalanša, a iznad Jokićeve glave u svodovima stajao je dres Hrvata koga Denver voli poput Somborca!

Portal Mondodoneo je tekst o životnoj priči legende Denvera, Džoa Šakića.

Bila je 1996. godina kada je najveći sportski idol Denvera doneo prvu titulu u ovaj grad i to u prvoj sezoni novog tima u Koloradu. Ime mu je Džo Šakić, potomak je Hrvata Marijana i Slavice koji su došli u Britansku Kolumbiju i u Kanadi zasnovali porodicu.

Karijeru u NHL-u je počeo kada su ga Kvebek Nordiksi, jedan od tih godina najgorih NHL timova, draftovali kao 15. pika 1987. godine. Kada je godinu dana kasnije debitovao u NHL-u verovatno nije mogao da sanja da će u 3.000 kilometara udaljenom Denveru postati heroj!

Rođen je u Burnabiju, a prema njegovom svedočenju nije pričao francuski ni engleski dok nije pošao u vrtić. Iako je rođen u Kanadi u kući ga je majka odgajala govoreći sa njim na našem jeziku. Upravo je tu jezičku braijeru kasnije isticao kao razlog što je u karijeri uvek bio lider koji mnogo više radi nego što priča.

"Kako si? Slabo govorim hrvatski, ali razumem ga prilično dobro", rekao je Šakić 2006. godine kada je govorio za Imotske novine. Upravo iz tog kraja mu je otac Marijan koji je iz Studenaca kod Imotskog u blizini Dubrovnika, dok mu je majka Slavica iz Like.

U hokej se zaljubio sa četiri godine kada je pogledao meč između Vankuver Kanuksa i Atlanta Flejmsa. Čim ga je otac izveo sa meča rekao je da želi u životu smo da bude hokejaš i ništa drugo. Ispalo je da je postao jedan od najvećih ikada.

U mlađim danima kada je igrao za lokalni tim predstavljan je kao "novi Vejn Grecki", a osim 138 golova i 155 asistencija na 136 utakmica za lokalnu ekipu Svift Kurent Bronkosa, taj deo života obeležila mu je tragedija o kojoj je kasnije odbijao da govori.

Bio je 30. decembar 1986. godine kada se njegov tim vozio na meč sa Regina Patsima, a zbog lošeg vremena vozač timskog autobusa je izgubio kontrolu nad vozilom kada je naleteo na parče crnog leda na putu. Na kraju je Šakić ostao nepovređen, ali su četiri njegova saigrača poginula. To su bili Trent Krese, Skot Kruger, Kris Mantika i Brent Raf, a tada 18-godišnji Šakić je do kraja karijere odbijao da govori o ovom događaju.

Kada je ušao u NHL nastupao je za Kvebek Nordikse koji su redovno bili na začelju i jedan od najgorih timova u ligi. Prvi nastup je imao protiv Harford Vejlersa, a odmah je upisao asistenciju. Protiv Njujork Devilsa je postigao prvi gol, a već u sezoni 1990/91 postao je kapiten. Proveo je sedamgodina na Kvebeku, da bi u prvoj sezoni po prebacivanju tima u Denver osvojio Stenli kup!

Bio je treći strelac lige, najefikasniji igrač plejofa i MVP finala, a zajedno sa Peterom Forsbergom i Patrikom Rojem doneo je prvi trofej u Denver. Kasnije je 2001. godine opet doneo titulu a dodela tog trofeja ostala je zapamćena jer Šakić nije želeo da on podigne trofej. Kada je Avalanš savladao Nju Džersi Devilse on je pozvao legendarnog Reja Burka, igrača koji je čekao čak 22 godine da podigne pehar i prepustio je njemu tu čast!

Velika je legenda ne samo u svom Burnabiju već i u celoj Kanadi, a legendarni status je zacementirao 2002. godine kada je kao MVP osvojio prvo hokejaško zlato na OI za Kanadu u prethodnih 50 godina.

Otišao je iz Solt Lejka tada sa zlatom, ali je žalio što nije upoznao svoju omiljenu Hrvaticu - Janicu Kostelić. Ona je na tim Olimpijskim igrama osvojila tri zlata (kombonacija, slalom, veleslalom) i jedno srebro (super G), a u jednom od intervjua je Šakić otkrio da je osim nje obožavao i sadašnjeg trenera Novaka Đokovića Gorana Ivaniševića.

"Osim po zlatu s Kanadom, pamtim Olimpijske igre i po neverovatnoj Janici Kostelić. Nažalost nisam uspeo da je upoznam, ali bio sam jako srećan zbog nje. Volim i fudbal, često pogledam utakmice reprezentacije, kao i tenis, od Ivaniševića pa nadalje", govorio je Šakić.

Kao dvostruki NHL šampioni, 13 puta Ol Star igrač, MVP finala 1996. i MVP ligaškog dela NHL-a 2001. godine Šakić je 2012. godine ušao u hokejašku kuću slavnih. Kada je deset godina kasnije kao generalni menadžer učestvovao u trećem osvajanju Stenli kupa od strane Kolorada uvršten je i u novoosnovanu hrvatsko-američku sportsku kuću slavnih. U prvoj generaciji je osim njega jedini hokejaš bio nekadašni američki reprezentativac Mark Pavelić, a među laureatima su bili Džordž Mikan, Kevin Mekhejl, Džon Havliček, Fred Kapls, Helen Crnković, Majki Lolić, Rodžer Maris...

Zanimljivo je da mu je karijera u Koloradu bila u opasnosti čim je stigao u Denver. Kada je osvojio šampionsku titulu 1996. godine isticao mu je ugovor i u leto 1997. Njujork Rendžersi su mu ponudili trogodišnju saradnju vrednu 21.000.000 dolara. Sve je već bilo dogovoreno, a Avalanš nije imao novca da izjednači ovu ponudu uspeh filma "Air Force One" koji je producirao vlasnik Avalanša je doneo milione potrebne da Šakić do kraja karijere ostane u Koloradu.

Zato mu je čim se povukao na startu sezone 2009/10 povučen dres sa brojem 19, a na dresu koji je dignut pod svog je ostavljeno i kapitensko "C" jer je do tada bio jedini kapiten ekipe u istoriji.

Kurir sport /Mondo

BONUS VIDEO: