Olimpijske igre u Parizu kao najveći planetarni događaj održaće se od 26.jula do 11.avgusta.
Ovo će biti ukupno 33. Letnje Olimpijske igre, a "grad svetlosti" je postao tek drugi grad u istoriji koji je tri puta organizovao najveću svetsku smotru sportista. Prethodno to je uradio London (1908, 1948. i 2012).
Od kada su ustanovljene ove savremene igre od 1896. godine bilo je mnogo događaja i stvari koje su interesantne i zanimljive, a mi smo odlučili da Vam donesemo nekoliko situacija koje će večno ostati upisane u istoriji.
Verovatno najčudnije i najneverovatnije Olimpijske igre održane su u Berlinu 1936. godine.
Džesi Ovens je bio učesnik Olimpijskih igara 1936, koje su održane u Berlinu, u Nemačkoj u periodu Trećeg rajha. Novi nemački kancelar, Adolf Hitler, se nadao da će tokom Igara prikazati moć nemačkog naroda, međutim planove mu je poremetio Ovens.
Pobedio je u trci na 100 metara za 10,30 sekundi, na 200 metara za 20,70 sekundi, a zatim u skoku u dalj, sa impresivnim skokom od 8,06 metara. Pričalo se da je ovaj rezultat zabeležio nakon saveta o zaletu od nemačkog takmičara Luza Longa, međutim Džesi je demantovao spekulacije rekavši da je razgovor sa Longom imao nakon skoka.
Njegovo četvrto zlato stiglo je u štafeti 4 x 100 metara, u kojoj je Ovens bio ključni deo tima koji je postavio novi svetski rekord od 39,80 sekundi.
2. Minhenski masakr
Najtužniji događaj na Olimpijskim igrama svakako se desio 1972. godine u Minhenu.
Tada je 8 palestinskih terorista iz organizacije „Crni septembar“ ušlo u zgradu gde su bili smešteni izraelski atletičari i ubili dvojicu a devetoro držali kao taoce za vreme akcije. Svi taoci su ubijeni tokom kontroverzne akcije nemačke policije u pokušaju da ih spasu. Od osam terorista, petorica su ubijeni tokom akcije spasavanja, dok su trojica uhapšeni i predati Libiji malo manje od dva meseca posle napada.
Operaciju, koju je predvodio Lutif Afif, nazvali su "Ikrit i Biram", po selima iz kojeg su, tokom izraelsko-arapskog rata 1948. godine, zauzeli Izraelci. U kasnijem sledu događaja, Afif je bio glavni pregovarač palestinske strane.
Nedugo posle upada, Afif je zatražio da se iz zatvora u Izraelu pusti više od 230 Palestinaca, ali i lideri nemačke Frakcije crvene armije, Andreas Bader i Urlike Majnhof.
Od glavnog nemačkog pregovarača, kasnijeg ministra spoljnih poslova Hansa-Ditriha Genšera zatražili su avion koji bi ih prebacio do Kaira, pa su se, posle 48 sati pregovora, ukrcali u dva helikoptera i odleteli ka aerodromu nedaleko od Minhena.
Nemački snajperisti i specijalci su, odmah po dolasku terorista i talaca, otvorili vatru, ali su Palestinci bacili ručnu granatu u jedan od helikoptera i ubili otete sportiste koji su se nalazili u drugoj letelici.
Pet od osam otmičara je ubijeno, a u unakrsnoj paljbi stradao je i nemački policajac.
Uhapšena su trojica otmičara – Adnan el Gašej, Džamal el Gašej i Mohamed Safadi, koji su u neverovatnom sledu događaja oslobođeni mesec dana kasnije u zamenu za putnike "Lufthanzinog" aviona, koji su Palestinci u međuvremenu oteli.
Razmena je obavljena u Zagrebu. Tu su se trojica pripadnika Crnog septembra ukrcala u avion koji je odleteo za Tripoli, gde su oslobođeni putnici "Lufthanzinog" aviona.
Način na koji je Zapadna Nemačka obezbeđivala Olimpijske igre, kontroverzna akcija na aerodromu i pristanak na zahteve otmičara aviona, izazvali su talas kritika na račun tadašnjih vlasti u Bonu i podgrejali teoriju prema kojoj su Nemci "prećutno" pristali na otmicu u zamenu za prestanak palestinskih akcija na teritoriji te države.
3. Bojkot Olimpijskih igara
Iako su Olimpijske igre sportsko takmičenje neretko se dešavalo da politika ima mnogo bitniju ulogu od sporta.
22. po redu Olimpijske igre održane su u Moskvi 1980. godine. u tadašnjem SSSR.
Ovo su bile prve Olimpijske igre održane u istočnoj Evropi, na govornom području slovenskih jezika i u socijalističkoj zemlji. Budući da se 1980. između država koje su činile Varšavski pakt i NATO vodio Hladni rat, učestvovanje na moskovskoj olimpijadi otkazale su Sjedinjene Američke Države i još neke zemlje, ukupno njih 64.
Neposredan povod otkaza bio je rat u Avganistanu. Sovjetsko rukovodstvo je odgovorilo istom merom i odbilo učestvovanje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu četiri godine kasnije. Tu su odluku sledile i mnoge zemlje članice Varšavskog pakta, odnosno bliske Sovjetskom Savezu.
Košarkaška zvezda Zoran Moka Slavnić je 1980. godine sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlato u Moskvi, a dotakao se i bojkota Amerikanaca koji su bili glavni favoriti za zlato.
- Meni, iskreno, nije bilo krivo što Amerikanaca bilo, a i što bi. Što bih plakao što mi glavni protivnik nije došao? Pogotovo ako se umešala politika - istakao je Moka u svom stilu za BBC na srpskom.
4. Olimpijske igre u Meksiku 1968. godine
Još jedan neverovatan događaj desio se u Meksiko sitiju. Tada su Toni Smit i Džon Karlos uradili nešto što je do tada bilo nikad viđeno.
U finalu na dvesta metara, Tomi Smit je osvojio zlato, a pritom je istrčao i vreme svetskog rekorda od 19.83 što bi ga i danas bez problema svrstalo među osvajače medalja na bilo kom takmičenju. Džon Karlos, takođe tamnoput., je bio treći, ali je za njih dvojicu to tek bio početak trke. U svlačionici su samo dorađeni detalji onoga što je smišljano još na mukotrpnim treninzima pred Olimpijske igre u Meksiko Sitiju, dok su ostale pripadnike tamne rase pokušali da ubede da ih bojkotuju. Neće progovoriti ni reč, ali će njihova dela govoriti.
Na dodeli medalja, pojavili su se potpuno bosi. Kada je počela američka himna, spustili su glave, podigli ruke i stegli desnu pesnicu, na kojoj su imali crnu kožnu rukavicu. Kao što je glasio dogovor, nisu progovorili ni reč, a njihova dela su govorila sve. Bio je to znak pokreta „moć crnaca“, sa kojim su povezivani i „crni panteri“, a čak je i drugoplasirani Australijanac, belac Piter Norman, nosio bedž za ljudska prava. Ceo svet je to gledao. Ceo svet je znao o čemu se radi.
Predsednik Olimpijskog komiteta Ejveri Brandidž, veliki konzervativac, odmah je naredio da se Karlos i Smit proteraju iz Olimpijskog sela i da im se zabrani učešće u štafetama. To se i dogodilo, ali za Ejverija Brandidža, koji je po mnogima toliko unazadio MOK svojim zastarelim stavovima, bilo je prekasno. Šteta je već učinjena. Mogli su da odu kući sa zlatnim medaljama i punim srcem.
5. Olimpijske igre u Seulu 1988. godine
Otvaranje Olimpijskih igara 1988. godine u Seulu iz današnje perspektive ne izgleda ni približno efektno ako se uporedi sa poslednjim Igrama, ali u to vreme bio je pravi spektakl. Te 24. Olimpijske igre modernog doba otvorio je tadašnji predsednik Južne Koreje Roh Tae Vu. Podignuta je zastava i intonirana himna, a onda je pušteno jato belih golubova koji su simbolizovali mir.
Međutim, umesto da odlete, većina golubova poređala se na veliku platformu na kojoj je trebalo da bude upaljen olimpijski plamen, ali to u prvi mah gotovo da niko nije ni primećivao. Uzbuđenje je poraslo kada su bivši korejski atletičari sa bakljama utrčali na stadion i spremali se da upale olimpijski plamen. Oni su došli ispod platforme i stali na neku vrstu lifta koja je trebalo da ih odveze do platforme gde bi sa četiri baklje svečano upalili plamen.
Tek kada su počeli da se podižu publika na stadionu, ali i preko televizora, počela je da primećuje da na obodima platforme stoji mnogo golubova i pitala se šta će se dogoditi kada plamen počne da gori. Iako su organizatori morali da primete ptice koje stoje na obodu, nisu preduzeli ništa kako bi ih sklonili, odnosno oterali odatle, već je ceremonija nastavljena po protokolu. Bivši atletičari su podigli svoje baklje i buktinja je počela da gori.
A onda su milioni gledalaca bili u šoku posmatrajući kako mnogi golubovi bukvalno gore u plamenu. Ovo je bio izuzetno neprijatan prizor i smatra se jednim od najvećih propusta u istoriji otvaranja Igara, koji je doveo do velikih protesta društava za zaštitu životinja
Kim Džun Ro, koji je bio zadužen za “specijalne efekte” na otvaranju ovih Olimpijskih igara objašnjavao je kasnije da je ukupno pušteno 2400 golubova koji je trebalo da lete oko stadiona, a da se zatim upute na 5 različitih strana i da niko nije očekivao da će se one ponašati potpuno drugačije. Neki su sleteli na staze, neki čak uleteli u pres-sekciju, a mnogo njih je nažalost završio na obodu plamenika. Po Kimovim rečima ptice definitivno nisu bile dobro utrenirane iako su tri trenera godinu dana navodno radili na tome.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
