SA SAMO 22 GODINE DONEO JE SRBIJI ZLATO! Golman vaterpolo reprezentacije za Kurir otkrio: Ovo je bio PRELOMNI momenat u Parizu
Dugo će se prepričavati medalje koje su srpski sportisti osvojili na Olimpijskim igrama u Parizu, a posebnu priču o talentu, snazi i upornosti ispričali su naši vaterpolisti koji su osvojili treću, uzastopnu medalju na Olimpijskim igrama.
Sa samo 10 godina, današnji gost Kurir televizije sasvim slučajno, sa drugarima odlazi na vaterpolo trening i zaljubljuje se u ovaj sport. A golman postaje isto slučajno, kada se njegov timski igrač razboleo. Odbrana okvira gola posebna je dužnost, trenira se drugačije od vaterpolista.
Kakav je osećaj okititi se Olimpijskim zlatom sa samo 22 godine, odgonentuo je golman vaterpolo reprezentacije Srbije i kluba Crvena zvezda, Vladimir Mišović.
- Nismo i dalje svesni šta smo uradili, a prvenstveno ja nisam svestan šta smo učinili. Najbitnije je da smo se vratili kući sa onim što smo želeli pre samog takmičenja. Sigurno da je osećaj fantastičan, srećan sam zbog zlata, ali je to svakako veliki podstrek za dalji rad i napredak - započeo je Mišović, pa se prisetio najtežeg momenta iz Pariza:
- Najteža je bila utakmica protiv Mađarske, gde smo kroz grupu igrali dobro i loše, ali smo uradili ono što smo želeli, dakle prošli smo u četvrtfinalnu utakmicu. Lično meni je ta utakmica najteže pala zbog nekih mojih odluka, ali sa ove vremenske distance ništa ne bih menjao. Sistem olimpijskih turnira je takav da ko se najbrže oporavi posle izgubljene utakmice, u suštini ko najbrže zaboravi prethodnu utakmicu, taj ima najveće šanse za pobedu. Time smo se i mi vodili, nije važno da li je bila pobeda ili poraz, već nam je u mislima bila trka za medalju.
S obzirom da je mlad, Mišović je odgonentuo kako se psihički nosi sa teškim situacijama poput poraza:
- Sigurno da u tim trenucima, možda se pojavi tračak sumnje što se tiče ličnog iskustva, a najviše su mi pomagali stariji saigrači, oni su ti koji su znali u svakom trenutku kako da razgovaraju sa mnom, kako da se postave prema meni, na tome sam im jako zahvalan. Ne bih nikoga posebno odvajao, stvarno smo celina, kao što smo izgledali u bazenu, identično je bilo i van njega, svi smo gledali da budemo zajedno, čak i tokom priprema, gradili smo taj timski duh, a pogotovo u Parizu, tamo smo non-stop bili zajedno, to nam je postala rutina. Tokom priprema imali smo dva treninga dnevno, a tokom takmičenja jedan u danu kada nemamo utakmicu.
Golman naše reprezentacije je dao komentar o atmosferi na balkonu, gde su radost podelili sa građanima:
- Stvarno nezaboravan trenutak kojeg ću se sećati celog života. U tom trenutku, pre nego što sam izašao, dok su prozivali moje ime, bio sam u tolikom grču i strahu, kako izaći pred toliko ljudi, svakako gledaš da nešto ne pogrešiš, iako nema tu šta da se pogreši. Meni je prvi put, tu su ti stariji saigrači koji te relaksiraju. Sve to dok se sluša može da se razume, ali ta slika, taj osećaj u mojoj glavi je nešto nezaboravno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
TAČNO U 18.30: Predsednik Aleksandar Vučić o svim aktuelnim i važnim temama za Srbiju