Novinarka Kurira Teodora Borozan dočekala je svetsku šampionku na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu i tom prilikom razgovarala sa Angelinom o osvojenoj zlatnoj medalji, ali i povredi koju je doživela u Parizu na Olimpijskim igrama zbog koje je morala da odustane od takmicenja.
Na samom početku je sumirala utiske iz Perua:
- Prešla sam dug put iz Perua, pa sam imala vremena da sagledam utiske i vratim film na sve što se desilo u proteklih mesec dana, sa samog dna sam se popela na vrh, pa sam neizmerno ponosna i zahvalna svim ljudima oko mene koji su učinili da od nedosanjenog sna dođemo do ovakve titule u kratkom roku. Ne postoje reči kojima bih opisala emocije. Toliko je toga prošlo u tih mesec dana, dosta uspona, ali i padova. Prvih sedam dana nisam mogla da hodam, a kamoli da pomislim da ću za tri nedelje postati svetska šampionka. Kroz ceo put sam imala ljude oko mene koji su činili da se ne osećam kao da sam sama u borbi, imala sam ogromnu podršku porodice, nosali su me uz stepenice, vozali po terapijama... Toliko sam zahvalna, imala sam i divan medicinski tim oko sebe, koji su mi bili i mentalna podrška.
Potom se osvrnula sa njen plasman u Parizu, ali i sam oporavak:
- Toliko sam dobila podrške i pozitivne energije, stvarno mi je neverovatno da vidim koliko ljudi, ne samo da prati, nego je i bilo tu za mene u najtežem momentu moje karijere. Da toga nije bilo, ne bih bila ovde danas. Sam oporavak je bio čudo, do prognozama doktora trebalo je da tek za dve nedelje skinem gips, a kamoli da osvojim svetsko prvenstvo posle četiri nedelje. U početku nisam mogla da hodam, ali imala sam želju da nastavim, nisam mogla ni da treniran, niti da obavljam osnovne kućne funkcije. Videli smo da to zarasta brzo, u 10 dana sam naučila ponovo da hodam, da skačem i evo nas ovde.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
