Sportisti ponekad gube razum, a ovo su bili najžešći sukobi godine

Prštalo je 2012. na travi, parketu, u ringu... Isto tako, možda čak i više, bilo je i van borilišta. Već smo navikli da se naši sportisti, a još više sportski funkcioneri, bore do poslednjeg daha nekim drugim sredstvima. Osnovno oružje uglavnom im je jezik, a veoma često i saopštenja.

Nema ko minule godine nije napadao predstavnike sedme sile, ispadosmo glavni krivci. Ipak, najdalje je otišao selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović, koji je s verbalne kritike prešao i na dela, presavio tabak i tužio neke novinare za uvrede i povredu časti.

Čović vs Vujošević

Nebojša Čović: Korpulentni Dukljanin ili, kako ga iz milošte zovu neke njegove kolege, „antilopa“ očigledno mnogo dopušta sebi - da kvalifikuje nečije rezultate.
Dule Vujošević: Ćoki, trebalo bi da se bojim! Jer, kaže Gete: „Ne diraj, da prostite, govno jer, ako ga zgaziš, neće biti uništeno, već samo razmazano i veće, a ti ćeš se usmrdeti“.


Stanojevićvs Đurić

Aleksandar Stanojević: Verovao sam da predsednik Đurić hoće da pokaže kako ima morala, pa da i on podnese ostavku. Ako vidiš da niko nije uz tebe, valjda je logično da odeš, a ne da se boriš za fotelju.
Dragan Đurić: Stanojeviću smo povećali platu na približno 16.000 evra mesečno, ili 20.000 bruto. To je cena njegove ljubavi prema crno-belim bojama.


Ljajić vs Rosi

Adem Ljajić: Rosi mi je rekao da sam govno i pretio je da će me ubiti!
Delio Rosi: Ja sam trenirao mnogo srpskih fudbalera u karijeri i razumeo sam šta je Ljajić kazao. Poručio mi je da se vratim u majčinu.


Vaterpolisti vs Udovičić

Vaterpolisti Srbije: Nezadovoljni radom selektora pred Olimpijske igre u Londonu.
Dejan Udovičić: Pismo igrača je ciljano, neistinito prezentovano kao traženje moje ostavke. Ispada da su igrači instrument nečije volje.