ANDREA LEKIĆ: 11. maj najlepši dan u karijeri
Kapiten srpskih rukometašica Andrea Lekić, popela se na Evrope sa svojim klubom mađarskim Đerom i tako stigla do najvećeg uspeha u karijeri.
U revanš meču velikog finala u fantastičnoj atmosferi Vesprem Arene, Đer je savladao norveški Larvik 23-22, prekinuo crnu seriju od sedam poraza u evropskim finalima i tako ostvario najveći uspeh u istoriji kluba.
Dan posle velikog uspeha Andreini utisci se nisu slegli, ali zadovoljstvo je nemerljivo.
"Naravno da se utisci nisu slegli i pitanje je kada će, ali što se mene tiče sigurno neće skoro. 11.maj će ostati upisan kao najlepši dan u karijeri i teško je rečima objasniti koliko sam srećna zbog osvojene titule. Kada sam u poslednjem minutu postala svesna da je titula naša, isplivale su sve mesecima skupljane emocije. Ogroman rad i trud se najzad isplatio. Malo je reći da je osećaj fenomenalan. Talas emocija je još uvek jak i zaista je teško opisati svu ovu sreću i radost koje ću osećati sigurno još dugo vremena", rekla je Lekićeva.
Usledilo je veliko i dugo slavlje, što na terenu što na tribinama.
"Teško je bilo napustiti halu nakon utakmice i velikog emotivnog pražnjenja. Sigurna sam da je u toj hali bila koncentracija najvećih zaljubljenika u ženski rukomet na svetu u ovom trenutku. To je publika koja poznaje i mnogo voli ovaj sport".
Veliko slavlje nastavljeno je na gradskom trgu u Đeru na koje su rukometašice stigle u automobilima sponzora kluba, audijevim kabrioletima. Uprkos kiši, nekoliko hiljada ljudi je burno pozdravilo i nastavilo slavlje sa svojim miljenicama.
"Po povratku iz Vesprema u Đer sačekalo nas je iznenađenje. Na proslavu u centar grada, umesto autobusom, otišli smo na neuobičajen način, u akraktivnim kabrioletima. Nisam razmišljala mnogo o dočeku, ali za ove dve godine u Đeru znam koliko ljudi nas prati i da će mnogo njih želeti da proslavi najveći uspeh kluba sa nama.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega