Mladi Miloš Vukićević obezbeđuje prostorije TSS i uporedo gradi sportsku karijeru

Nikad ne prihvata poraz.
Miloš Vukićević jedan je od sportista kojima se ispunio dečački san. Postao je reprezentativac Srbije i državni prvak u džudou. Nastupa za Džudo klub Beograd s velikim uspehom.

Juniorski je prvak Balkana, treći na evropskom kupu održanom u mađarskom Paksu, dva puta zaredom je državni prvak za mlađe seniore. Rođen na srpsku Novu godinu 1992. godine, sa osam godina je počeo da se bavi ovim sportom.

Zarazio i brata

- Sasvim slučajno sam počeo da se bavim džudoom. Otac me je odveo u Džudo klub Beograd i tog momenta sam bio siguran da je to moja ljubav, da će to biti moje sportsko opredeljenje. Čak sam i svog mlađeg brata Marka zarazio, pa je sa mnom u istom klubu, samo što sam ja u kategoriji do 100 kg, a on je u kategoriji 66 kg.

Miloš trenutno radi kao obezbeđenje u Impuls holu, gde su smeštene prostorije Teniskog saveza Srbije. Od sporta, posebno od onog kojim se veoma uspešno bavi, narodski bi se reklo, leba nema.

- Teško je vreme, para niotkud. Mi smo svi veliki entuzijasti. Treniramo onoliko koliko možemo. Klub nam zaista izlazi u susret, pomaže koliko može, ali...

Daleko smo od Rusa

To „ali“ izletelo je kao uzdah, uzdah nemoći. Svestan je Miloš s kakvim problemima se suočava država, svestan je teškoća s kojima se bore naši sportisti.

- Nacije koje su u vrhu svetskog džudoa, odnosno njihovi takmičari, imaju neuporedivo bolje uslove za rad, treninge, pripreme... Recimo, Rusi su u toku godine zajedno na pripremama po šest meseci, mi ako u toku godine sakupimo 10-15 dana priprema. Jasno je da, kada izađemo na evropska ili svetska prvenstva, ne možemo da se merimo s njima.

Sanjam Olimpijske igre

Miloš kaže da ima još mnogo neostvarenih ciljeva u džudou.
- Džudisti svoj maksimum dostižu sa 25-26 godina. Moje ambicije su da postanem seniorski prvak države i Balkana. Naravno, san svakog sportiste su Olimpijske igre, ali za tako nešto potrebno je mnogo novca. Klub dosta ulaže u naš razvoj, ali za neka ozbiljnija dostignuća potrebno je i da država u mnogo većoj meri stane, pre svega materijalno, uz sportiste.