Ivana je u avgustu prošle godine na OI u Londonu stigla do srebrne medalje

BEOGRAD - Srpska takmičarka u streljaštvu Ivana Maksimović izjavila da se rado seća trenutaka iz avgusta prošle godine kada je na OI u Londonu osvojila srebrnu medalju.

"To je bio dan koji je sve promenio. Odmah te drugačije gledaju jer izađeš iz senke i postaneš osoba koju svi poštuju i kojoj se dive. I ranije je toga bilo, ali Olimpijske igre imaju svoju težinu", rekla je Ivana.

Maksimovićeva je rekla da se trenutno odmara i istakla da želi da završi fakultet.

"Fakultet je bio po strani i red je da završim. Moram da počnem da učim. Studiram turizam na Univerzitetu Singidunum, na četvrtoj godini sam i to mi je sada prioritet. To je ono što me zanima, jedino osim sporta. Ne vidim sebe na poslu gde sam zatvorena u kancelariji po osam sati dnevno. To me ne privlači. Ali, eto, pošto mi tata nije dozvolio da upišem DIF, onda sam odabrala nešto čime bih volela da se bavim, a da nije sport. Volim da putujem, da upoznajem druge kulture. Takođe, studiram i na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi, gde sam na drugoj godini", rekla je naša takmičarka.

"To je bio dan koji je sve promenio. Odmah te drugačije gledaju jer izađeš iz senke i postaneš osoba koju svi poštuju i kojoj se dive. I ranije je toga bilo, ali Olimpijske igre imaju svoju težinu - rekla je Ivana i dodala:

"Oko godinu dana pre Londona je bilo zaista naporno. Sa trenerom-mamom i tatom išli smo često u Novi Sad, bilo je i dosta priprema van zemlje i turnira, a svaki je bio važan za Olimpijske igre. Dok sam stajala na postolju, sve slike su se motale kroz glavu - i šta smo prošli, koliko smo se nekada i svađali, koliko sam plakala kada nije išlo, koliko stvari sam propustila tokom leta i drugo. Ali, kada pogledam tu medalju sve je minijaturno i nebitno. Pritisak jeste bio na drugima, a sa mnom uglavnom konstatacije: "Ej, tata ti je uzeo medalju, sada je na tebe red." To su sve bile šale, samo što u svakoj šali ima pola istine. Bila sam opuštena na prvim Igrama, znala sam koliko mogu, samouverena, iako nije bio baš slavan period. Očekivalo se dosta, oko deset medalja i stvarno se smatralo da će biti najuspešnije igre do sada za srpski tim. Nama, strelcima, krenulo je od Andrije Zlatića. Posle sam i ja bila na postolju, pa Milica i vaterpolisti. E, to je već bilo slavlje".

Maksimovićeva kaže da kako vreme odmiče da shvata značaj osvajanja medalje na OI.

"U početku je bio haos, bilo je potrebno vreme da se sve slegne. Nekako, jesam svesna i veličine i težine svega toga - i presrećna naravno, mada mi je to samo osnova za sve što sledi. Ipak sam na početku karijere i toliko toga želim da ostvarim i postignem. Ponosna sam, ali i okrenuta novim takmičenjima", rekla je srpska olimpijka.