BIO JE NAJBOLJI BEOGRADSKI FRAJER 80-IH I STRELAC NAJČUVENIJEG GOLA: Pre 12 godina ostao je udovac! Veru u život mu je vratila prijateljica pokojne supruge

U svojoj karijeri odigrao je 349 utakmica za jugoslovensku reprezentaciju i postigao 540 golova. Osvojio je dve zlatne olimpijske medalje, dve zlatne medalje na Svetskom prvenstvu, zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu i dva puta je bio u pobedničkom timu na FINA kupu.

Na klupskom nivou igrao je za Partizan, Romu, Crvenu zvezdu, Mladost, Budvansku rivijeru i Katalunju, i sa svima osvajao titule.

Dvostruki je evropski šampion kao igrač Mladosti i dvostruki šampion Evrope kao trener Partizana. To mu je pošro za rukom i kao treneru Pro Reka.

Na otvaranju Olimpijskih igara 1996 u Atlanti je nosio zastavu SR Jugoslavije.

Uvršten je u Vaterpolo kuću slavnih 13. maja 2006.

Tokom karijere je bio trener Partizana, u upravi crno-belih, takođe potpredsednik SD Partizan, kao i član Upravnog odbora FK Partizan.

I u privatnom životu ima "bogatu" biografiju. Mnogi ga smatraju najboljim frajerom 80-tih godina u Beogradu.

"Imao sam fin mesečni kapital da živim bezbrižno, a voleo sam da živim. Bio sam u to vreme prisutan u noćnom životu, voleo sam i da potrošim, i u ničemu mi nije oskudevalo. Ako mislite na to što sam izlazio po kafanama i pijančio... Sada je moj Beograd sveden na mikrosvet, ali neću da kažem da je u moje vreme bilo drugačije ili bolje. Mladi se super zezaju, kad izađem na par meseci, vidim uvek neka nova mesta, neke mlade, pozitivne ljude...", pričao je svojevremeno Milanović.

Dva puta je u karijeri uradio "neoprostivo". Ali za divno čudo, to mu nije zamereno, jer je oduvek odisao iskrenošću. Dve godine uoči rata i raspada Jugoslavije iz Partizana je otišao u Mladost iz Zagreba, što su hrvatski komunistički političari iskoristili kao malu pobedu nad srpskim kolegama. A onda je iz Zagreba, kao dete Partizana, otišao u Crvenu zvezdu.

Tragična sudbina odnela je Igorovu suprugu Natašu. Igor i Nataša su se venčali 2003. godine. Uživali su u skladnom porodičnom životu, uz ćerke Irinu i Isidoru, sve dok 2010. godine Nataši nije dijagnostikovan rak dojke. Preminula je 2012. godine.

"Nataša i ja smo se baš voleli. Imali smo divan brak. Ona je bila dobar čovek, prijatelj, divno biće. Volela je moju ljubav prema umetnosti, a poštovala je sport, jer je i sama bila iz sportske porodice. Bio sam jako, jako besan, to sam jako teško podneo. Jako. Mnogo me je sve promenilo. Bio sam jako ljut na univerzum, Boga, sebe, sve... Toliko da sam bio nekad i nepažljiv prema ljudima koje bih nekakvom prilikom sretao, od celog tog besnila koje me je obuzelo. Danas smo moja deca i ja još jači. Te dve godine sam potpuno odustao od svih poslovnih obaveza. Spavali smo zajedno, ujutru sam ih vozio u školu, sačekivao, trening, domaći i opet spavamo zajedno, i tako dve godine. Tu smo svi očvrsnuli, sbližili se, i mislim da smo se zalečili. Bio sam kao puška te dve godine, znam da sam prema nekim ljudima bio ohol. Tada sam shvatio šta znači kad se naglašavaju sedam, 40 dana, godinu dana... Od tada ništa više nije isto. Ali opet imam sreću, pa mi je život doneo novog životnog saputnika, moju Ivanu. „Bog mi uzeo, bog mi dao". Opet sam negde privilegovan, zaista..."

Zgodna Cetinjanka Ivana Đakonović, profesorka italijanskog jezika, koja drži i časove tenisa, bila je Natašina prijateljica. Sa njom je danas u braku.

"Ona je tada dolazila i pomagala nam. Bila je Natašina prijateljica. Imala je osećaj da nam pomogne, jer je bila vrlo čest gost u našem stanu. Mlađa ćerka se više seća Ivane, nego majke. Bilo je normalno da dođe do nekog zbližavanja jer je dve godine svaki dan dolazila i pomagala nam. Tačno znam trenutak kada sam počeo da je gledam kao ženu, a ne kao prijatelja. Deca je obožavaju, imaju predivan odnos. Sad sam ja tamo višak, posebno zato što sam bio u inostranstvu, ali trudim se da im ne kvarim tu žensku harmoniju i atmosferu", izjavio je Igor Milanović jednom prilikom.

BONUS VIDEO: