KRILA JE TRUDNOĆU I OSVAJALA ZLATA KAO OD ŠALE: Rođena u gradu oko koga Ukrajinci i Rusi vode krvave borbe, postala je besmrtna

"Oduvek sam imala potrebu da budem najbolja u svemu što radim, bilo da trčim sa dečacima na ulici ili da se posvetim nauci. Pri tome, smisao nije bio u pobeđivanju. Moja potreba je bila da aktiviram svoj maksimum."

To je rezime karijere čuvene ruske gimnastičarke.

Larisa je rođena na današnji dan 1934. godine u Hersonu, mestu u Ukrajini oko koga se skoro tri godine vode krvave bitke između Ukrajine i Rusije.

Za razliku od drugih devojčica koje su veoma mlade ulazile u svet gimnastike i podjednako mlade i završavale karijeru, Larisa na velikim takmičenjima debitovala sa skoro 20 godina. I bila u vrhu narednih 12 godina.

Prve Olimpijske igre na kojima je učestvovala su bile one u Melburnu. Te Igre će ostati upamćene po velikom duelu sa Agnješ Keleti. Sa po šest osvojenih medalja, Latinjina i Keleti su podelile titulu najboljeg sportiste Olimpijskih igara u Melburnu.

Dve godine kasnije je na Svetskom prvenstvu u Moskvi osvojila pet od mogućih šest zlata. Ono što je ostalo kao podatak za rubriku verovali ili ne je činjenica da je te uspehe postigla dok je bila u drugom stanju.

Usledile su Olimpijske igre u Rimu 1960. godine, kada je ponovo sa šest medalja ponela titulu najuspešnijeg sportiste Igara.

Šest medalja je uzela i na Svetskom prvenstvu 1962. godine.

Kada su došle Olimpijske igre u Tokiju 1964. godine, svi su je otpisali jer su je smatrali za prestaru. Da su tada bile kladionice, svi bi ulog stavili na takmičarku iz Čehoslovačke Veru Časlavsku. Ali, Larisa je ponovo pokazala da je van svog vremena. Ponovo je uzela šest medalja, čime je završila svoje blistave nastupe na Olimpijskim igrama sa osvojenih 18 medalja. Od toga su devet zlata, pet srebra i četiri bronze.

Niko je do današnjeg dana u ženskoj konkurenciji nije nadmašio.

Jedini uopšte kome je to pošlo za rukom je američki plivač Majkl Felps, čiji će rekord od 28 medalja teško biti oboren.

Karijeru je završila 1966. godine posle Svetskog prvenstva sa kog je donela još medalja.

Plenila je tehnikom i gracioznošću i jedna je od najzaslužnijih za rast popularnosti gimnastike u svetu, svakako u tadašnjem Sovjetskom Savezu, kasnije Rusiji.

Najveću zaslugu za formiranje pobedničkog karaktera i za svoje uspehe Larisa je pripisala svojoj majci.

"Osećam se toliko zahvalno svojoj mami što sam odrastala želeći da uvek pobeđujem i da budem pobednik. Moja mama je bila sama jer je moj otac poginuo u ratu, u Bici za Staljingrad, ali me je i dalje tako odgajala..." objasnila je Larisa.

Po završetku karijere se posvetila trenerskom poslu. Bila je trener Sovjetske reprezentacije koja je dominirala i uzela zlata na Olimpijskim igrama 1968., 1972. i 1976. godine.

Bila je u organizaciji Olimpijskih igara 1980. godine u Moskvi.

Od predsednika Rusije Vladimira Putina je dobila orden za zasluge četvrtog stepena.