NAJMISTERIOZNIJA SMRT U ISTORIJI SPORTA: Od njegovog pogleda svima se ledila krv u žilama! Enigma je kada je rođen, a do danas nije razjašnjeno kako je umro

Nema dileme da je teška kategorija "kraljica" među težinskim kategorijama u boksu.

I svi oni, od prvog Džeka Depsija, do poslednjeg Aleksandra Usika, imali su neverovatan udarac koji "može da ubije". Međutim, i među njima postoji "kralj". Borac koga su svi smatrali toliko zastrašujućim da se od njegovog pogleda protivnicima ledila krv u žilama - Čarls "Soni" Liston.

Od prvog dana život slavnog boksera je prava enigma. Ne zna se tačan datum njegovog rođenja. Zvaničko je rođen oko 1932. godine u Send Slougu u Arkanzasu. Majka je kao moguće godine rođenja navodila 1929, 1930 i 1932. Da li je moguće da ni majka nije znala kada je rođen? Pa, Soni je bio 11. od 12 dece koje su imali njegovi roditelji Tobi i Helen. Interesantno je da je Helen iz prvog braka imala jedno dete, a Tobi čak 13, tako da je Soni bio jedno od 25 dece svojih roditelja.

Sam Liston je navodio 1928, 1932. i 1933. godinu. Službeni podaci o rođenima tada nisu postojali u SAD, a prema popisu iz 1930. godine nema pomena njegovog imena. Zvanično je u dokumentima upisan datum 8. maj 1932. godine.

Kada je bio tinejdžer izgubio je oca. Sa majkom se preselio u Sent Luis, gde je sa drugarom počinio nekoliko pljački i krađa, pa je osuđen na pet godina zatvora. U zatvoru je dobio nadimak "Soni" i počeo da se bavi boksom.

Po izlasku iz zatvora je osvojio prvi amaterski turnir, a svega nekoliko meseci kasnije, u avgustu 1953. godine je započeo profesionalnu karijeru.

I taman kada mu je krenulo, morao je ponovo u zatvor. Razlog - pretukao je policajca. Posle dve godine boravka između četiri zida, vratio se boksu i od 1958. godine nanizao 19 pobeda te je stigao do meča za titulu.

I dok je Liston napredovao kao bokser, sve su se više spominjale njegove veze sa mafijom, kao i tvrdnje da je Frenk Mičel, njegov prvi menadžer, u stvari zastupnik Džona Vitalea, mafijaškog bosa Sent Luisa, a da je drugi menadžer Džozef Pepe Barone zastupnik Frenkija Karboa i Frenka Blinkija Palerma, čuvenih mafijaša. Zbog tih veza morao je da svedoči i pred Kongresom. Ipak, to nije usporilo njegov put ka šampionskom pojasu.

Tim tadašnjeg šampiona Flojda Patersona dugo je izbegavala borbu, pa je meč ugovoren tek 1962. godine. Liston je i taj meč i revanš godinu dana kasnije završio nokautom u prvoj rundi. Titulu mu je 1964. godine uzeo Kasijus Klej (Mohamed Ali).

Revanš meč 1965. godine ima dosta kontroverzi. Klej je između dva meča prešao na islam i počeo da nastupa kao Mohamed Ali. Ali je nokautirao Listona posle samo 105 sekundi borbe, pa je Soni tako ušao u istoriju kao najbrže nokautirani bivši svetski šampion. Alijem udarac je ušao u istoriju kao "fantomski udarac", pošto ga većina nije videla. Misteriozan udarac i veze Sonija Listona sa podzemljem podstakli su priče kako je borba bila nameštena. Do dan danas ova misterija nije razjašnjena.

Liston je posle ove borbe zabeležio još nekoliko pobeda, ali nikada više nije dobio šansu za novu borbu za titulu pošto ga je pratila optužba o nameštanju. Karijeru je završio 1970. godine, tokom koje je na 54 meča zabeležio 50 pobeda, od toga 39 nokautom.

"Kad je izašao iz zatvora, zato što je bio toliko mišićav, toliko snažan, ljudi zapravo nisu želeli da se bore s njim. Da bi dobio onu vrstu borbi koje su mu bile potrebne kako bi napredovao kao bokser, bilo mu je potrebno 'zastupanje teške kategorije', da to tako nazovemo. I tu je uskočila mafija. Ona je uspela da mu organizuje mečeve koje drugi nisu mogli, zašto što je iskoristila svoj uticaj. On je poslednja velika investicija koju je mafija napravila u boksu", kaže Rob Stin, njegov biograf.

Pola godine nakon poslednje borbe, 30. decembra 1970. godine Liston je umro pod nerazjašnjenim okolnostima u Las Vegasu. Imao je tek 38 godina po zvaničnim podacima. Policija je ovaj slučaj okarakterisala kao predoziranje heroinom, ali je situacija daleko kompleksnija i njegova smrt je proglašena za najmisteriozniju smrt u istoriji sporta.

Njegova supruga Džeraldina pune dve nedelje nije mogla da stupi s njim u kontakt. Prekinula je posetu roditeljima u Sent Luisu za božićne i novogodišnje praznike i vratila se u Las Vegas. Vrata kuće su bila otključana, a kuća u mraku.

Umesto toga, kad je ušla u njihov veliku, višespratnu kuću, zapuhnuo ju je neprijatan smrad koji je visio u zimskom vazduhu.

"Pomislila sam da je sigurno kuvao i ostavio nešto na šporetu. Ali sam ušla u kuhinju i tamo ništa nisam zatekla", rekla je u retkom intervjuu koji je dala godinama kasnije.

Sledila je neobičan miris do spavaće sobe na spratu gde je našla muža. Nekada najstrašniji bokser u Americi, ležao je ispružen uz zaglavlje kreveta samo u donjem rublju.

Telo mu je bilo naduveno - bio je mrtav najmanje šest dana - a iz nosa mu je išao trag sasušene krvi. Nije pozvala policiju nekoliko sati. Prema izveštaju lasvegaske policije, prvo je pozvala njihovog advokata, a potom očajnički pokušala da dozove lekara.

Kad je jedan konačno stigao, nije mogao da uradi mnogo šta sem da potvrdi ono što je već znala. Od čega je umro ostaje jedna od najistrajnijih misterija u istoriji sporta.

Uveliko je već prošla ponoć kad je policija prvi put stigla u kuću Listonovih. Na pragu su bile nagomilane višednevne flaše mleka i hrpe nepročitanih primeraka Las Vegas Sana, koje će istražitelji kasnije iskoristiti kako bi utvrdili tačan dan Listonove smrti.

Narednik Denis Kaputo prvi je stigao na lice mesta. Nije bilo ničeg što bi sugerisalo - makar na prvi pogled - da se desilo nešto sumnjivo.

"Nije bilo očiglednih znakova provale, nije bilo vidljivog oružja i nije bilo znakova borbe."

U spavaćoj sobi policija je pronašla kesicu marihuane i čašu votke pored Listonovog leša. Ubrzo posle toga, Kaputo je u kuhinji našao malu količinu heroina, ali ne i špric.

"Kuhinja je bila besprekorno čista, sem jeftinog dečjeg balona na pultu".

Većina izveštaja o Listonovoj smrti navodi da su na njegovoj ruci pronađeni sveži ubodi iglom. Ali drugi - uključujući neke najbliže Listonove prijatelje - kažu da on nikad ne bi uzeo heroin, jer se smrtno plašio igala.

"Odbijao je čak i da ide kod lekara na pregled, iz straha da će neki doktor želeti da ga bocne", rekao je za Vašington post njegov bivši trener Džoni Toko 1989. godine.

Autopsija će kasnije pokazati da su u Listonovom sistemu pronađeni tragovi morfina i kodeina - i to onog tipa koji obično nastane razgradnjom heroina. Ali ga nije bilo dovoljno da bi se definitivno zaključilo da je umro od prekomerne doze.

Zvanično, islednik Okruga Klark proglasio je smrt prirodnom, konkretno plućnom kongestijom i otkazivanjem rada srca.

Bila je to presuda koja je - u očima mnogih ljubitelja boksa - samo postavljala nova pitanja. Kako može čovek - i dalje aktivan kao profesionalni bokser - samo da padne mrtav? Je li moguće da je trenirao dok je uzimao teške droge? A nije li se ionako plašio igala?

Mnogi i dalje imaju problem da prihvate zvaničnu verziju smrti, a teorija koja preovlađuje - a koja je posle njegove smrti samo dobijala na težini - jeste da su mu se kriminalne veze obile o glavu i da ga je ubila mafija.

„Čitava Listonova priča obavijena je velom tajne. Ima previše ljudi koji su u međuvremenu umrli, a koji su mogli malo bolje da je rasvetle. Ali ne verujem da je iko ikad pomislio da je on doživeo srčani udar", kaže Rob Stin, koji je napisao biografiju ovog slavnog boksera.

 BOBNUS VIDEO: