Olimpijske igre u Montrealu, održane od 17. jula do 1. avgusta 1976. godine, ostaće upamćene po prvom masovnom bojkotu, ali i 14.godišnjoj Rumunki Nađi Komaneči koja se u u istoriju gimnastike i olimpizma upisala kao prvi sportista čiji je nastup u disciplini dvovisinski razboj ocenjen desetkom.
Neponovljiva Komaneči, kojoj su uz "istorijsku desetku" pripala tri zlatna i po jedno srebrno i bronzano odličje, u julu 2007. postala je i član Akademije za svetske rekorde u Majamiju. U sećanju svetske sportske javnosti posebno mesto zauzimaće podatak da nakon njenog nastupa na dvovinskom razboju semofar montealskih Igara nije mogao da prikaže ocenu, odnosno umesto 10,0 stajalo je 1,00.
Nakon negodovanja publike i šoka mlade gimnastičarke, sudije su Nađi objasnile da je zapravo postigla istorijski uspeh. Postala je tada i jedna od najmlađih osvajačica olimpijskog zlata ikada, pa je ovaj uspeh potvrdila time što je uzela ukupno 5 medalja - zlato u višeboju, dvovisinskom razvoju i gredi, srebro u ekipnom takmičenju i bronzu u vežbi na parteru. Neverovatan uspeh ponovila je i na OI u Moskvi 1980. kada je uzela dva zlata i dva srebra.
Nađa je rođena u gradiću Onešti u Rumuniji 12. novembra 1961. godine, gimnastiku je počela da trenira u šestoj godini, a već sa 10 učestvovala je na međunarodnim takmičenjima.
U periodu od 14-te do 20-te godine ostavila neizbrisiv trag u istoriji ovog sporta i uz legendarnu Olgu Korbut najzaslužnija je za veliku popularizaciju gimnastike. Međutim, osim među spravama, život Nađe Komaneči bio je gotovo filmski i van njega.
Njeni treneri bračni par Bela i Marta Karolji, prebegli su u SAD tokom jedne egzibicije 1981.godine. Tada je načinila grešku, vratila se u Rumuniju i do 1989. godine živela gotovo u kavezu uz konstantnu kontrolu države, odnosno bračnog para Čaušesku. Govorilo se čak da je bila i primorana da bude u vezi sa bahatim sinom Nikom Čaušeskuom.
Iako nije želela da govori o torturama koje je trpela, saznalo se da je Nađu maltretirao i seksualno zlostavljao Čaušeskuov sin Niku. I sama je uspela da prebegne 1989. sa željom da u Americi pronađe novi život. Ali ni to nije išlo glatko. U SAD su je očekivao njen trener, Bela Karolj, ali mu se ona nije javljala. U zatočeništvu ju je držao Konstantin Panait, koji joj je omogućio beg iz Rumunije za 5.000 dolara. On je shvatio da bi u Americi mogao dobro da zaradi na rumunskoj gimnastičarki, pa je naplaćivao njene intervjue i gostovanja po emisijama. Procenjuje se da je na ovaj način zaradio 200.000 dolara, od čega Nađa nije dobila ništa. Uz pomoć prijatelja uspela je posle godinu dana da se oslobodi Penauta i našla je dom u Montrealu.
Ipak, trebalo joj je dosta vremena da se snađe tamo. Imala je loš imidž zbog "prevelike količine šminke i treš oblačenja", kao i zbog toga što joj je u nalaženju smeštaja Montrealu pomogao Konsantin Panit, oženjen čovek sa četvoro dece. Zarađivala je za goli život reklamirajući opremu za gimnastiku i aerobik, a neretko i donji veš. Nije bilo lako, ali je bilo bolje nego da je zatvorena i zarobljena u Rumunuji.
Verila se 1994. godine za američkog gimnastičkog šampiona Barta Konera, kog je upoznala baš te, za nju, kako se ispostavilo, najvažnije godine u životu - 1976. Venčali su se 1996. godine u manastiru Kašin blizu Bukurešta, a Bart je, po želji svoje supruge, prešao u pravoslavlje. Inače, Nađa je želela da joj kum na svadbi bude tadašnji predsednik Rumunije, Jon Ilijesku, koji je došao na to mesto nakon što je Čaušesku streljan. On se zahvalio na ovom "lepom gestu i prema zemlji i njenim roditeljima", ali zbog zvaničnog položaja nije mogao da joj kumuje. Ipak, bio je domaćin njenog venčanja, a na slavlje su bili pozvani i Robert de Niro, Arnold Švarceneger, Hilari Klinton...
Danas, Nađa ima američko državljanstvo. Sa suprugom je otvorila privatnu gimnastičku školu, a i dalje se njih dvoje rado zajedno učestvuju na revijalnim takmičenjima i zarađeni novac daju u dobrotvorne svrhe.
Kurir sport