Dvostruki su uzastopni olimpijski šampioni, doneli su nam toliko radosti i ređali su brojne uspehe na najvećim takmičenjima, a mi smo sumnjali u njih (prvi priznajem da sam među takvima)?
Iskreno, trebalo bi da nas bude sramota (mene i jeste), a znam da je mnogo onih koji su bili skeptični kada su vaterpolisti Srbije u pitanju.
Reklo bi se možda po rezultatima u poslednje vreme, ali i traljavoj grupnoj fazi da je opravdano to što neki nisu bili ubeđeni u njihov uspeh.
Ali, sada, dok čekamo finalnu utakmicu u Parizu protiv Hrvatske (14 časova), preostaje nam samo da, za promenu - verujemo.
Nije da im je moja, ili bilo čija vera bila potrebna. Za 13 momaka, selektora Uroša Stevanovića i njegove pomoćnike, najbitnije je da veruju sami u sebe, a da to i jeste tako pokazali su nam na fantastičan način. I ovde se ne radi o predstavi u bazenu. Uopšte o tome nije reč, već o onome što se dešava posle utakmica, a to niko ne može da vidi i oseti, osim male grupe novinara iz Srbije.
U takozvanoj "miks zoni" u kojoj se uzimaju izjave posle utakmica strogo je zabranjeno snimanje videa, pa ne možemo da prenesemo način na koji su srpski vaterpolisti izneli svoje stavove, niti kakav je bio njihov govor tela, ali verujte, grupu srpskih novinara su odavno ubedili da će ići do kraja.
Predstavnici domaćih medija u Parizu su vrlo brzo od "nije ovo dobro...", došli do "ma, vaterpolisti sigurno uzimaju medalju, nema dileme". Jednostavno sjajni momci su bili toliko uverljivi u svojim "nastupima" posle utakmica, a iz njih je izbijala brutalna iskrenost, pa je bilo nemoguće ne poverovati im.
- Nije niko umro, nije tragedija. Ovo je tek druga utakmica u grupi, verujem u nas, u moje drugove iz reprezentacije i naše trenere - rekao je Strahinja Rašović nakon šokantnog poraza od Australije u grupnoj fazi.
Selektor je posle tog meča bio surov u oceni.
- Sramotno naše izdanje. Odgovornost je moja. Jednostavno nismo došli na ovu utakmicu - poručio je selektor posle teškog poraza, a onda je nakon svake sledeće utakmice govorio kako igra nije na potrebnom nivou. Tvrdio je da mora bolje, ali i govorio da će već na sledečem meču biti bolje.
Taj stav je držao sve do samog kraja, pa je posle polufinala i pobede nad SAD rekao sledeće:
- Odigrali smo bolje nego u četvrtfinalu. Moraće da bude bolje u finalu ako želimo da osvojimo zlato.
Sava Ranđelović je takođe bio samouveren, a posle poraza od Mađarske u poslednjoj utakmici grupne faze dao je čak garanciju novinarima, ali i svakom Srbinu.
- Celo leto, ceo život se spremamo za to četvrtfinale, garantujem da ćemo biti bolji.
Kapiten, Nikola Jakšić, ostavio je posebno jak utisak, pogotovo posle četvrtfinala i gola u poslednjim sekundama protiv Grčke.
- Možda smo otpisani od ljudi koji nisu ovde, ja sam verovao u pobedu kao i svi momci ovde. Ko god da dođe u polufinale bićemo spremni i idemo dalje. Voleo bih da kažem da sam na nivou kao prethodni kapiteni, nadam se da se put neće zaustaviti ovde, pa me pitajte o tome posle finala.
I za kraj, scena koju ćemo, mi koji smo bili prisutni, pamtiti do kraja života. Strahinja Rašović je nakon plasmana u finale nasmejan i srećan došao do novinara i pitao da li je potrebno da se zaustavi. Dobio je potom sledeće pitanje: Kako si znao?
- Znao sam - izgovorio je Strahinja, a onda se potpuno slomio i tek nakon što je uspeo da se smiri, sa suzama u očima, nastavio priču:
- Znao sam. Jer da nisam znao, ne bih došao da se takmičim. Kad smo došli, bez obzira na to kroz kakvo smo blato prolazili i čemu smo bili izloženi... Ali znao sam, ni jednom momentu nije došlo do pucanja između nas. Došli smo ovde da napadnemo olimpijsko zlato. Zasluženo smo ovde, bili ste svedoci kada sam rekao da niko nije umro. Ekipa se podizala iz poraza i najsrećniji sam na svetu. Izvinite zbog suza, ovo je ono kada si mali pa sanjaš, pa dođeš jednom i drugi put. Uživam u ovome.
Svakako smo i mi uživali Strahinja. Danas će medalja visiti oko vrata naših šampiona, bilo da je srebrne ili zlatne boje, Srbija mora da bude ponosna, zapamtite to!