MAJKA PARAOLIMPIJCA NEBOJŠE ĐURIĆA ZA KURIR: Ne plači, sine, ti si naše zlato, veće nam ne treba!
Rasplakale su, potresle čitavu Srbiju u subotu uveče teške suze srpskog paraolimpijca, Užičanina Nebojše Đurića, koji se pred kamerama nacionalne televizije rasplakao, izvinio čitavoj Srbiji, zato što na Paraolimpijskim igrama u Tokiju nije osvojio medalju!
- Kad je voditelj Dnevnika na RTS najavio da ćemo videti emotivnu reakciju srpskog paraolimpijca, znali smo da je to naš Nebojša! Kad su pustili snimak, muž i ja smo se zgledali, i počeli oboje da plačemo. Posle, poslala sam Nebojši poruku da nema mesta za suze. "Sine, ti imaš svoje zlato, sina Davida, dođi kući!" Odgovorio je kratko: "Znam, slažem se, ali nisam ni ja od kamena!" - ispričala nam je Nebojšina majka Anđelija.
A samo što je prilog na televiziji završen, u kući Đurića počeo je da zvoni telefon, da zovu znani i neznani, svi s rečima podrške, sa suzama, pogođeni iskrenim gestom velikog sportiste i još većeg čoveka.
- Kad je Nebojša krenuo u Japan, rekla sam mu: "Srećan put, sine, da se vratiš živ i zdrav i srećan", to i sad kažem, on je naše zlato bio i ostao, mi veće od njega niti imamo niti nam treba - kaže Anđelija.
Suze, dodaje, nisu iznenadile ni nju niti ikog ko poznaje tog Užičanina, velikog čoveka, one koji znaju koliko sebe daje u svemu što radi.
- A kako da podnesem njegove suze kad znam koliko ih je za ovih 11 godina, otkako se povredio, prolio. I on i mi. I znam koliko se posvetio sportu, uložio je sve što ima, sve što može. Koliko je odgovoran, koliko je samo trenirao, davao sve od sebe... - priča majka srpskog paraolimpijca.
Meseci pred Paraolimpijske igre bili su preteški.
- Najpre korona u februaru, pa samo što se oporavio, angina, jedna pa druga, i na kraju, tri dana pred polazak u Tokio, težak oblik stomačnog virusa. Tri dana bila je Hitna pomoć u kući, tri dana infuzije, samo da ga povratimo da može da putuje. I uspeli smo, otišao je, ali je sve to, verovatno, ostavilo traga, taman za tu mrvu snage koliko mu je nedostajalo do medalje - dodaje majka velikog sportiste.
Naviru ovih dana sećanja na dan pre desetak godina kad se Nebojša teško povredio, kada se njegov život promenio u trenu.
Susret s Milošem Zarićem, srpskim paraolimpijcem, još jednim velikim čovekom iz Užica koji je doživeo sličnu sudbinu, pomogao je Nebojši.
- Prvo veliko takmičenje - EP za paraatletičare u Italiji, Nebojša se prijavio u tri discipline. U bacanju diska nedostajala su mu dva centimetra do medalje, u koplju, Zarić zlato, Nebojša bronza. Nekoliko dana kasnije, Nebojša osvoji i srebro u bacanju kugle. Mi u kući gledamo Miloša i Nebojšu kako se grle, slave medalje i pevaju "Bože pravde" i plačemo... - priča Anđelija.
Zoran Šaponjić / Kurir sport
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva