STJEPANOVIĆ SPREMAN ZA OI: Sve je lakše kad je uz mene Džesika

Naš najbolji plivač opisuje kako provodi poslednje dane pred izazove u Riju, a posebno ističe da mu je dolazak verenice u Brazil dao dodatnu snagu i energiju

- U Uberlandiji sam do 3. avgusta, kad se selim u Rio i, iskren da budem, jedva čekam da se pridružim svim našim sportistima u olimpijskom selu. Čuo sam da je bilo problema sa smeštajem, da je bilo nezadovoljnih, ali sam isto tako čuo i da je naša zgrada u redu. Iako to još uvek ne znam tačno, mislim da će mi cimer u sobi biti Čaba Silađi, s kojim odrađujem finiš priprema u Brazilu. Do sada nismo bili u prilici da delimo sobu na nekom takmičenju, ali smo odlični drugari i dobro se slažemo. Čaba je sjajan momak, uvek spreman za šalu - napisao je Stjepanović i nastavio:

Prvi startuje među Srbima

- Na ceremoniju otvaranja najverovatnije neću ići. S jedne strane mi je žao što propuštam taj događaj, ali s druge strane, nije realno da tamo budem jer me samo dan kasnije čeka početak takmičenja, za koje moram da budem maksimalno spreman i odmoran. Već 6. avgusta na programu su mi trke na 400 metara kraul. Na 200 metara plivam 7. avgusta, a 8. na red stiže disciplina 100 metara kraul.

Silno motivisan

Tog 5. avgusta uveče ću, dakle, ostati u sobi, obrijaću se i ići na spavanje. Takav je plan - u detalje otkriva svoj raspored naš najbolji plivač, koji u nastavku bloga ističe:
- Nezaobilazna tema u medijima, više nego među sportistima, jeste i virus zika. Verujte mi da ne razmišljam o tome uopšte, tek se setim toga kad me neko pita. Na primer, u celoj Uberlandiji za ovih 20 dana video sam svega četiri komarca. Biće to sve kako treba, ispoštovaćemo sva pravila i savete medicinske komisije Olimpijskog komiteta Srbije, i to je to - ne briga Velja, tim pre što mu se u Brazilu pridružila lepša polovina.
- U Uberlandiju je pre nekoliko dana stigla i moja verenica Džesika, koja prvobitno nije trebalo uopšte da dolazi u Brazil, ali, kako mi je rekla, jednostavno nije mogla da izdrži da ne bude uz mene u jednom od najvažnijih momenata u mojoj profesionalnoj karijeri. Njena podrška mi mnogo znači i daje mi dodatnu snagu. Dopao joj se klub u kom treniramo, kao i ambijent u Brazilu. Plivačima u klubu društvo pravi i cela mala kolonija majmuna, za koje su nam rekli da se zovu mikosi. Stvarno su slatki, a non-stop su gladni. Hranimo ih keksom, ali koliko god da im daš, oni bi još - kaže Stjepanović i zaključuje:

Koncentracija

- Poslednjih dana smo smanjili intenzitet treninga, ali to ne znači da smo manje fokusirani na plivanje. Baš suprotno. Koncentracija je usmerena isključivo na to da 100 odsto spreman krenem u Rio. Plivam dnevno od dva do četiri kilometra, a dosta radim na tehnici, na tih poslednjih 15 metara, na startu, na okretu i slično. Trener Kris Tajdi veoma mi pomaže i zaista se osećam odlično. Držite mi palčeve, trebaće mi mnogo sreće tokom Igara! Ali, sreća prati hrabre, zar ne?