(VIDEO) EKSKLUZIVNI KURIROV SERIJAL NIKOLA I ZORAN KALINIĆ: Olimpijske igre su kruna karijere

Zoran i Nikola Kalinić su 9. jula 2016. godine, kada je mlađi Nikola sa košarkašima izborio plasman na Olimpijske igre, ušli u red srpskih sportskih porodica, koje u najmanje dve generacije imaju olimpijce.

Nikola: „Svi smo nestrpljivi. Nikada nismo bili na Igrama, ne znamo šta nas čeka. Ovo je privilegija i siguran sam da se i tata slaže, da možemo reći da je to kruna karijere. Imam iskustvo sa Mediteranskih igara 2013. kada je procedura bila slična, a planiram i da o svemu popričam sa ocem.

Ja sam Igre počeo da pratim 2000. godine kada sam pomno pratio plivača Jana Torpa. Ono što je on tada radio zaista je neverovatno“

Zoran: „Neću verovatno biti prvi koji će reći da atmosfera u olimpijskom selu u mnogome zavisi od načina gradnje i organizacije. To je prilika da sretnete i takmičare iz drugih sportova, ja sam na primer u Seulu igrao fudbal sa Bobom Živojinovićem ili Goranom Ivaniševićem, ali ste usresređeni na svoje obaveze, tako da nemate mnogo slobodnog vremena. Borilišta nisu blizu, prevoz, kao i obezbeđenje, koje kontroliše ulaz i sve u objektima, oduzimaju mnogo vremena“

Nikola, koji danas igra u Fenerbahčeu, ističe, da se ne seća vremena kada je njegov otac bio jedan od najboljih stonotenisera na planeti.

Nikola: „Rođen sam 1991. godine, dakle, posle njegovih najvećih uspeha, ali mogu da kažem, da sa ponosom slušam priče o tome, kako je bio veliki sportista, pobednik. Tu sam kažu, na njega.“

Zoran: „Olimpijske igre su najveće takmičenje. Četiri godine, koliko prođe između dva takmičenja, je dug period, mnogi timovi se znajačno promene, nema mnogo prilika za popravni. Ja ipak, posebno pamtim 1992. godinu kada se Jugoslavija u Barseloni takmičila pod zastavom MOK-a bez obeležja i predstavnika u ekipnim sportovima. To je bilo, jako tužno, ali se i tada pokazalo da sportisti nemaju granice. Mnogo sam se tih dana družio sa Primorcem, koji je igrao za Hrvatsku, a sa mnom bio deo reprezentacije Jugoslavije. Slično sam doživeo i u Birmingemu 1994. godine, kada sam sa Kalinom Kreangom postao prvak sveta u dublu. Grčka himna je svirala, a jugoslovenska zbog sankcija nije. Užasan osećaj“

Kada su u pitanju predstojeće igre otac i sin ističu:

Zoran: U Seulu i Barseloni sam bio kao takmičar, u Atini i Pekingu kao selektor, a u Londonu kao funkcioner OKS-a. Sada mislim da Srbija ima moćan tim, da nas očekuju lepe vesti i medalje.“

Nikola: „Otvaranje je nešto, što ne treba propustiti. Šansu da šetaš za sportistima svoje zemlje, da ideš za idolima, odbojkašicama, vaterpolistima... nemaš često. Želeo sam da upoznam Jelenu Išinbajevu, ali nažalost nje neće biti. Tu je Bolt, a verujem i moj trkački idol Kenenisa Bekele, koji mi je bio motivacija u kondicionim treninzima i trčanju dugih staza. U svakom slučaju, počastvovan sam činjenicom da ću biti deo Igara u Riju.“