TROICKI ZA KURIR: Nisam čovek koji plače nad sobom!

Nema predaje.
Godinu za nama neće pamtiti po lepom, ali u razgovoru za Kurir, teniser Viktor Troicki govori da će se vratiti još jači.

Iza vas je najteža godina u karijeri. Kako sa ove vremenske distance gledate na sve što se izdešavalo?
- Svako u životu ima dobre i loše trenutke. Važno je da je onih dobrih više, a sve je to život. Prepreke u životu na neki način nas i čine kompletnijim osobama. Naučio sam mnogo iz prethodnog iskustva, postao sam jači i mudriji.

Naredna godina mogla bi biti godina velikog povratka. Imate li, posle svega, više motiva za igru nego pre kažnjavanja?
- Svakako. Dok ste na turu, svaki dan ili igrate mečeve, ili trenirate, putujete, sve pređe u rutinu, uzimate sve zdravo za gotovo. Međutim, onog trenutka kad sam prestao, shvatio sam koliko volim ovaj sport i koliko volim da se takmičim, i koliko mi takav način života nedostaje.

Kako ste doživeli finale Dejvis kupa, to što su ljudi na tribinama nosili masku s vašim likom i što je cela Arena u nekoliko navrata skandirala vaše ime?
- Takvi trenuci su zaista nešto što nikad neću zaboraviti. To je jedan od istovremeno najtežih i najlepših trenutaka u mojoj karijeri. Najteži jer nisam mogao da budem u Areni sa svojim timom, a najlepši jer sam to doživeo. Gledao sam oba meča, polufinale i finale, na TV kod kuće. Stvarno me je do suza dirnula pažnja i podrška naših navijača, sve to skandiranje, natpisi, poruke. Hvala im na tome od srca.

Šta vam je iz ove perspektive važnije - povratak na turnire ili mogućnost da ponovo budete deo reprezentacije?
- Jedno bez drugog ne ide. Ako ću biti u stanju da pobeđujem na ATP nivou, onda ću biti i od pomoći našem timu. Naravno, povratak na teren i igranje Dejvis kup mečeva pred domaćom publikom ima i mnogo simbolike i označiće i stvarni kraj ovog poglavlja u mom životu. Tek tada ću moći da kažem da je to iza mene.

Čime biste bili zadovoljni u 2014?
- Nemam neki konkretan cilj što se tiče plasmana na ATP listi. Znam samo da želim da se vratim jači nego ranije, da iskoristim ovo vreme i poboljšam sve aspekte svoje igre i potrudim se da popravim svoj najbolji renking i najbolje rezultate. Ne znam koliko dugo će taj put trajati, ali to je ono što želim, i daću sve od sebe da tako i bude.

Da li će prinudna pauza uticati na vas negativno ili pozitivno?
- Teško je to sada reći. Mogu da kažem da me je sve to od početka mnogo pogađalo, a dotuklo me je kad je TAS smanjio kaznu na 12 meseci. Ipak, život ide dalje i sve sam bolje iz dana u dan, naučio sam da gledam u ono što je ispred mene, a ne iza. Kakva će mi igračka forma biti posle 12 meseci pauze, veoma je teško predvideti. Znam da ću živeti, raditi i trenirati svaki dan za kambek, a videćemo ishod kad takmičenje počne.

Možete li nastaviti kao da se ništa nije dogodilo?
- Definitivno nisam neko ko plače i jadikuje nad svojom sudbinom. Polovina od 12 meseci je već prošla, a ja sam okrenut isključivo drugoj polovini, onome što je ispred mene. Naravno da ne mogu da se ponašam kao da se ništa nije dogodilo, ali i iz ove situacije mogu da izvučem najbolje. To znači da ću na fizičkoj spremi raditi s Milošem Jelisavčićem, a na igri s mojim trenerom Džekom Riderom, kao i tokom 2013. Jul nije baš toliko daleko, mene u 2014. očekuje mnogo posla, mnogo truda i rada, pa nemam vremena za gubljenje.

Koliko vam daleko izgleda 15. jul, kada ćete moći da se i zvanično vratite na teren?
- Jul je praktično iza ćoška. Ja ću raditi svaki dan, iz dana u dan, na poboljšanju svojih udaraca, svoje igre i fitnesa. Dobra stvar u vezi s našim sportom je što dobijate novu šansu svake nedelje.