(VIDEO) MIROSLAV ILIĆ: Novaku i Jeleni dva puta sam pevao "Božanstvenu ženu"

“Poslednji put smo razgovarali za vreme SP u Brazilu. Hristo je tamo bio komentator neke poznate TV stanice i rekao mi je kako je dao intervju srpskim novinarima u kojem je pomenuo i mene", rekao je Ilić.

Da li je tačno Vas je konsultovao pre nekoliko godina kada je bio među kandidatima za trenera Crvene zvezde?

“Jeste, neću da pobegnem od toga uopšte. Rekao sam mu kako bih voleo da dođe u Beograd i da se družimo, ali da mu ne bih preporučio da sedne ne Zvezdinu klupu, pošto je klub tada bio u haotičnom stanju. Crvenu zvezdu volim do bola, međutim, smatrao sam da ne bi imao uslove za rad i jačanje trenerskog rejtinga.”

On ne želi mnogo da priča o svadbi Novaka i Jelene Đoković na Svetom Stefanu.

“Za mene je taj poziv predstavljao veliku radost i veliki kompliment! Prvo, što sam ja verovatno jedan od njegovih najvećih fanova. Obožavam ga i kao sportistu i kao čoveka.”

Je l’ Vas lično Nole pozvao?

“Fala bogu, to je Jelenin i njegov dan i oni su odlučili ko će da im ga ulepša. Samo, slušaj, ako sad očekuješ da ti ja elaboriram o svadbi, nema potrebe za tim. Da si bio dole na Svetom Stefanu i na samoj svadbi, da ne znaš da se radi o jednoj tako velikoj i planetarnoj sportskoj zvezdi, ti ni po čemu ne bi zaključio da je to, kako su je nazvali, „svadba veka“! Jedino što je ukazivalo na to je mali milion paparaca koji su bili iza svakog žbuna i vrebali da nešto uslikaju. Što se same svadbe tiče, ona je bila toliko domaćinska i vesela, odmerena i porodična.”

Koliko puta ste pevali „Božanstvenu ženu“?

“Mislim samo dva puta, na početku i na kraju. Imam potrebu da kažem kako sam se od početka trudio da u toj priči budem što diskretniji. Znam da bi neke moje kolege i koleginice u takvoj situaciji napravile predstavu za sebe. Stvarno ne bih mogao da se pogledam u ogledalo da sam rastrubio i napravio cirkus u smislu „ja sam ovo, ja sam ono“. Pljunuo bih tako samog sebe. Dovoljno je da se znalo kako sam ja Noletov izbor, zbog čega jesam zadovoljan i presrećan.”

Pratite li fudbalska dešavanja?

“Još nisam izgubio volju, mada je sve manje imam. Vrag je odneo šalu kada je reč o domaćem fudbalu i krajnje je vreme da neko lupi šakom o astal i preseče ovu agoniju i stvari postavi na zdrave osnove. Dogorelo je do nokata! Gledao sam meč protiv Jermenije i nešto mi nije bilo jasno! Čovek kad pogleda gde sve ta naša deca igraju i kako igraju, poveruje kako je došlo vreme da kidamo. Međutim, na kraju se uvek razočara. Ja ne znam o čemu se tu radi!? Žao mi je i dan-danas što su oterali Radomira Antića i smatram da je to bila velika greška. Danas bismo sigurno drugačije razgovarali da je Antić ostao selektor još tri-četiri godine.”

A igre Orlovca koji se ove sezone takmiči u Zoni?

“Hvala bogu, moram da ih pratim i po službenoj dužnosti, jer sam predsednik kluba. Istini za volju, tu funkciju obavljam na diskretan način, jer imam nekoliko ljudi u Mrčajevcima kojima maksimalno verujem. Pre svega, Bobanu Jelušiću, Milu Piperu i Milu Ćopu. Oni su životom vezani za Orlovac. Odluke donose uz moju suglasnost, dok sam ja sam tu da bih obezbedio uslove da klub preživi. Takmičenje u Zoni je skupo, ali smo stalno pri vrhu i tako opravdavamo laskavo zvanje najstarijeg seoskog kluba u istoriji. Za to postoje pisani podaci i nismo se sami promovisali.”

Koliko je Orlovac star?

“Evo, ovako... Sada davne 1984. Ivan Stambolić je došao u Mrčajevce i zvanično nam uručio orden povodom 50 godina kluba. E sad, to je bilo pre 30 godina, pa ti vidi koliko klub danas ima godina i bila bi prava šteta da ne postoji. To ne može da se plati nikakvim parama. Razumeš kada se moj otac Života koji ima 90 godina nedeljom „udidi“ i krene na utakmicu! Naprosto, ljudima ne smeš da otrgneš takva zadovoljstva.”

Ponese li, kao nekad, pumpu za biciklu?

“A-ha-ha... To je bilo nekad, kada je vladalo neviđeno rivalstvo između FK Orlovac i Rudara iz Bresnice. Bogami, sada nam se Rudar vratio u Zonu i ponovo će biti zanimljivo.”

Kurir sport / Mozzart sport