U njemu će gosti teško moći da se omrse jer nema hrane životinjskog porekla, ali će recimo moći da se naruči đuveč bez glutena i ostala zdrava jela koja kod tamošnjeg stanovništva više prolaze nego ovde.
Nole je samo jedan od naših uspešnih srpskih sportista koji se odlučio da se bavi ovim poslom, ali bi trebalo da bude oprezan jer nisu baš svi bili uspešni ugostitelji. Nekima je posao propao, ali je ipak više onih koji su opstali na zahtevnom tržištu. Đokovići, doduše, imaju iskustvo sa svojim franžizom „Novak kafe end restoran“, pa tako restorani „Novak“ postoje u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci...
Pozitivan primer u ugostiteljstvu je nekadašnji košarkaški as reprezentacije Jugoslavije i Sakramento Kingsa Predrag Stojaković, koji odlično gura sa svojim restoranom „Garson“. Restoran se nalazi u najboljem delu Soluna, a uspeh ne iznenađuje s obzirom na to da je novinar Kurira jednom prilikom u „Garsonu“ platio kapućino 4,5 evra.
Loš primer je Dejan Stanković koji se nije proslavio kao ugostitelj. Njegov „Pjetro del Oro“ na Vračaru nije baš bio namenjen porosečnom Srbinu, pa je Deki posle pet godina morao da prizna da takva vrsta biznisa ne prolazi u našoj sredini. Na kraju je restoran prodao, a novi vlasnici su ga ubrzo zatvorili.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega