Dejana Bačko je rođena bez gornjih ekstremiteta i od deteta koje nisu želeli da prime u vrtić izrasla je u studentkinju Akademije umetnosti.

Prvih pet godina života Dejana je provela u jednom od domova za decu sa posebnim potrebama. Njeni roditelji su shvatili da njoj tamo nije mesto, te su je vratili kući.

- Uvek se pitam zašto sam ja ovako baš rođena, ali Bog je tako hteo, možda mi nije dao ruke, ali mi je dao drugi talenat, objašnjava ova devojka koja kaže da je uvek srećna i nasmejana.

Od pete godine učila je kako da živi samostalno. Učila je kako da se obuče, opere zube, namesti krevet, a nisu joj strani ni kuhinjski poslovi. Tada je počela njena čarolija sa platnom. Oslikala je puža, a četiri godine kasnije počinje istraživanje sa bojama.
- Nikada me nije sputavalo u životu to što sam rođena bez ruku. Uz majku Sandru, koja mi je najveća podrška, sve mogu. Jedino ne mogu da zakopčam dugme na farmericama - kaže Dejana i navodi da joj je kao detetu jako teško padalo, da je mamu molila da joj da njene ruke.

Na pitanje kako se oseća kada neko drugi pokuša da uradi nešto što može samo ona, Dijana kaže da tada bude srećna i uzbuđena.

Dejana je upisala studije slikarstva i nada se da će jednog dana postati poznata slikarka!

- Volim boje, volim platno, to me jednostavno ispunjava, rekla je Dejana koja je počela da slika još sa 5 godina. Kaže da je probala sve tehnike slikanja i da je imala svoje izložba, a prvu već sa 8 godina.

Pored toga ona se bavi tekvondom i može sve tehnike da radi nogama.

Našla sam na Fejsbuku informacije o klubu, pozvala sam trenera i pitala da li mogu da se upišem, a on je rekao naravno. Posle 4 meseca na državnom prvenstvu osvojila sam zlatnu medalju. Imam još jednu medalju, srebrnu sa Evropskog prvenstva koje je bilo u Varšavi.

Dejana trenira svaki dan po sat ipo vremena i da bi stigla i na fakultet i da crta spava po 4, 5 sati, ne više.

- Dejanu sam upoznao kada mi je poslala zahtev na Fejsbuku. Video sam sliku kako je podigla nogu, oduševio sam se. Kada je došla u salu i kada sam primetio njen prvi udarac, odmah je počela da trenira, rekao je njen trener.

Njen cilj su Olimpijske igre u Tokiju 2020 godine, ali da joj je potrebna velika finansijska pomoć kako bi mogla da ode u Japan i da se vrati. Dejana igra i fudbal, ali i pliva, međutim ona je bila i fotomodel.
Svi njeni drugovi sa treninga kažu su da se Dejana brzo uklopila i da je izuzetno komunikativna i druželjubiva.

Dejanin idol je Nik Vujičić kojeg je upoznala pre 4 godine. Kako kaže, za to je zaslužna njena majka.

- Nik mi je rekao da sam za njega ja najlepša na svetu, kaže Dejana.

Pored Nika, njen veliki idol je i Novak Đoković i divi se njegovom radu i trudu, a pre svega humanosti.

- Mnogo je human i dobar, pomaže drugima, zato ga volim, rekla je Dejana.
Novak je snimio poruku za nju kada je čuo koliko ga poštuje, a dok je Dejana gledala i slušala potekle su i suze radosnice. On joj je rekao da je za sve ljude upravo ona inspiracija i da se i on divi njenoj volji i trudu.

Srećno je zaljubljena i uživa u svakom danu kao i većina devojaka njenih godina. Upoznala ga je na treninzima tekvonda.

- Prvi put smo se videli na treningu, ali smo se baš, baš upoznali kada smo otišli na pivo, tada sam shvatio da je ona jedna divna osoba. Prijatelji su mi rekli svaka čast. Ja sam rekao da ona možda nema gornje ekstremitete, ali da ima mnogo veće kvalitete, kaže njen momak Nemanja.