Najbolji srpski teniser Novak Đoković govorio je svojoj odgovornosti, o mečevima koje je izgubio, zašto ne voli reč "poraz" i zašto ne veruje u kraj već samo u druge prilike i učenje iz pogrešaka.

Đoković je i pored sjajnih rezultata ove sezone godinu završio na drugom mestu ATP liste.

"Za mene je preuzimanje odgovornosti došlo pre punoletstva, kada sam shvatio da je na meni da se staram o celoj porodici. Težina odgovornosti koju sam počeo sve snažnije da osećam predstavljala je iskušenje za moju mentalnu snagu i sposobnost da se posvetim onome što mi je bilo najbitnije - a to je igranje tenisa. Dobro je, i lepo, i pomaže u preuzimanju odgovornosti, kada radite ono što volite. Onda ne osećate pritisak ni strah, jer ljubav daje poletnu energiju, jer radite stvari iz srca i duše. Tada shvatate da ćete uvek dobiti drugu šansu. Tada možete da izgovorite ono: Idemo dalje", napisao je Đoković u kolumni za novi Original koji izlazi uz Nedeljnik.

"Sa odrastanjem dolazi odgovornost, ali sa uspesima dolaze i neuspesi. Oni te teraju da se preispituješ, a najlakši način suočavanja sa neuspesima je i onaj najgori: da tražiš krivca u nečemu ili nekome. Čovek lako može da pronađe izgovor i razlog za svoje neuspehe i greške u okolnostima, trenutku, drugoj osobi, vremenu. I sam sam to radio, tražeći razloge negde spolja. Veoma jednostavan primer: izgubim teniski meč (a izgubio sam ih mnogo) i krenem da tražim opravdanja: u mojoj trenerskoj ekipi, u vetru koji je taj dan jako duvao, u suncu koje je baš pržilo, u žicama na reketu koje nisu dobro našpanovane. Radim to često", naveo je najbolji srpski teniser.

Đoković je otkrio i kako se osećao uoči važnih mečeva.

"Izlazio bih na važan meč a voditelj bi me pitao: 'Da li te brine što imaš negativan skor protiv ovog protivnika?' Ili: 'Kako se osećaš što igraš sa najboljim svih vremena?' Pre nego što sam naučio kako da se izborim sa tuđim insinuacijama, takva pitanja su mogla da me koštaju celog seta, a nekad i meča", priznao je Đoković.

On je napisao i da je bio uglavnom sam na jednoj strani terena tokom celog života i primoran da se izbori sa unutrašnjim i spoljašnjim ispitima, ali da je duvek imao svest o velikoj podršci koja stoji iza njega.

"Imao sam sreću da radim ono što volim. Dobro je kada je tako. Onda ne osećate pritisak ni strah, jer ljubav daje poletnu energiju, jer radite stvari iz srca i duše. Tada shvatate da ćete uvek dobiti drugu šansu. Tada možete da izgovorite ono: 'Idemo dalje!'", objasnio je naš najbolji teniser.

Đoković je otkrio i zašto ne voli poraze.

"Naravno, moj javni posao je specifičan i individualan. Znam da ne zavisi uvek sve od vas u drugim oblastima, u drugim iskustvima, gde postoji još mnogo faktora. U tim bitkama ne možete uvek da budete pobednici, već učenici. I to je skroz u redu", objasnio je Đoković i nastavio:

"Lepota života je da koliko god lutali i tražili sreću u stvarima oko nas, na kraju ostajete sami sa sobom. I sa pitanjem: Kako ću videti bilo šta lepo oko sebe, ako sam sebi nisam dobar?".

"Niko ne voli poraze, a ja ne volim ni reč 'poraz'. Ona zvuči tako definitivno, kao kraj. A ja ne verujem u kraj već samo u druge prilike i učenje iz pogrešaka. Zato je moja najveća životna lekcija da (nastavim da) radim na sebi. Odgovorno. Za to preuzimam odgovornost", poručio je Đoković.