U romansijerskom delu Dobrice Ćosića pojavljuje se raznorodna galerija likova, što stvarnih, što fikcijskih: više od pet hiljada književnih junaka, sa manje ili više naznačenim svojstvima. Seljaci, ratnici, vojvode, kraljevi, učitelji, junaci, kukavice, umetnici, političari, filozofi, demagozi, bludnice... I Istorija kao kurvetina. Ime ove naučne discipline Ćosić je uvek pisao velikim početnim slovom, naglašavajući u dodatku da u Istoriji ne postoji samo jedna istina.

"Istorija je uvek protiv malih i slabih", kazao je jednom Ćosić kroz usta vojvode Mišića u "Vremenu smrti", prenose Večernje novosti.

U memoarsko-dnevničkim zapisima, koje je vodio od 1951. godine, i čiji je samo manji deo objavljen, Ćosić, kao temeljni hroničar i analitičar svog vremena, detaljnije je skicirao još oko hiljadu portreta.

Ćosić je u svom obimnom delu, romanesknom i memoarskom, izvršio neku vrstu bilansiranja istorije srpskog naroda od kraja 19. do kraja 20. veka, delimično i s početka trećeg milenijuma. Buduće vreme oceniće preciznije pouzdanost njegovih sudova i pokazati da li je tu neko nekog izneverio.

Znajući kako se Srbi ponašaju prema mrtvim veličinama, pažljivo je premeravao tuđ i svoj učinak. Napisano i izgovoreno višekratno je doterivao i popravljao, smanjujući time rizik da se o nekog ogreši. To važi i za razgovore koje je vodio sa mnom, tokom više od četiri decenije. Vredi to i za njegov testament, koji je, osećajući telesnu slabost, nekoliko puta menjao i dopunjavao.

Smatrao je definitivnim samo onu verziju koju je, 7. juna 2003, ostavio ćerki Ani, jedinom svom detetu i svom "najvažnijem delu".

Među mnogobrojnim Ćosićevim likovima, nikako da pronađem sportistu; uzaludno je bilo tražiti i kakav zgodan pasaž o sportskom nadmetanju. Više puta pokušavao sam da izvučem neki iskaz na ove teme. Odbijao je, posebno nije voleo da govori o fudbalu.

Razgovor u kome Ćosić oseća da mu stvarno izmiču puniji dani života, vođen je početkom februara 2014. godine, predveče, u njegovom stanu u Ulici Dragoslava Popovića na Paliluli. Mesec i po ranije videli smo se, o Svetom Nikoli, na slavi kod njegove rođake Verice Ćosić, na Čukarici. Bili su prisutni i Rale Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, i dr Toma Obradović, univerzitetski profesor.

Na moje veliko insistiranje, iako nerado, Ćosić je bio pristao da govori na sportske teme, o Novaku Đokoviću i povodom Novaka Đokovića. Upravo je bio okončan završni masters turnir u Londonu, na kome je Novak u finalu lako i ubedljivo savladao dotle neprikosnovenog Rafaela Nadala sa 6:3 i 6:4.

Napolju je opet padao neki vlažan sneg.

"Pada kao kod Dostojevskog, u njegovim "Zapisima iz podzemlja", ako se ne varam - primećuje Ćosić, dok prevrće stranice svog dnevnika, pisanog rukom, u kome su neke od rečenica o Novaku Đokoviću, čiji portret želi da mi skicira.

"Da li ste ikad bili na nekom teniskom meču? - pitam.

"Ne, nikada! Šta vam pada na pamet! Taj sport u Srbiji sve doskora nije bio poznat milionima ljudi, pa ni meni. Znam samo osnovne pojmove, i glavne igrače, ali TV prenose Novakovih mečeva ne propuštam - sem kad su u jako kasnim satima. Vidim da se za tenis sad kod nas interesuje i staro i mlado, čak i naša kućna pomoćnica zna da nabroji najveće Novakove pobede. Novak je čudo, dragocenost naše novije povesti. Preko njega, za Srbiju su čuli i oni koji do juče nisu znali na kom kontinentu se nalazi naša mala i iskrvavljena zemlja. Iskrvavljena, ali ponosna, čemu je nemerljivo doprineo i Novak Đoković. On je naše iskustvo obogatio saznanjima koja će se morati detaljnije proučavati. To nije važno samo za nas, već i za pokolenja koja dolaze."

Pitam ga čime je sve, gledano iz ugla iskusnog pisca i javnog delatnika, Novak Đoković obogatio naše iskustvo, naše nacionalno i kulturno pamćenje.

"Srbima, koji su kao narod često u raskoraku sa svojim mogućnostima, Novakove pobede su melem na otvorenu ranu! Tako mlad, a već zreo! Jednog dana mogao bi da vodi državu... On pokazuje da uspeh ne izostaje ako najsloženije zadatke poverimo najboljima, u svakom smislu te reči. On je pametniji, disciplinovaniji, odgovorniji, samosvesniji, odlučniji i hrabriji od drugih. Od nas, kao i od onih sa strane, koji mu traže slabo mesto i smišljaju lukave prepreke. Voleo bih da njegovo iskustvo bude zarazno za našu današnju mladež, često neodlučnu i pomalo izgubljenu u vremenu. Novak pokazuje kako samo znanjem, talentom, strpljenjem, moralom, neprekidnim radom na sebi i hrabrošću možemo da se nosimo s preprekama. Pamet i hrabrost, to je ono što nam nedostaje. A Novak je i mudar, i uporan, i hrabar. Što bi rekli moji Moravci, ima srce krupnije od duleka!"

Kurir.rs/Novosti/Milivoje Pavlović/Foto: Dragana Udovičić, Foto: Reuters

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: