KAD NOVAK POČNE DA GUBI, SRBI ĆE MU BROJATI PARE! Dobrica Ćosić o najboljem teniseru sveta: Zbog njegovih pobeda jedni nas dodatno cene, a drugima, opet, idemo na živce. To je neka čudna zabludna mržnja!

Razgovor u kom je Dobrica Ćosić govorio o Novaku Đokoviću profesor Milivoje Pavlović vodio je početkom februara 2014. godine, predveče, u njegovom stanu u Ulici Dragoslava Popovića na Paliluli. Kurir ga, uz dozvolu autora, prvi put prenosi u celosti.

Verujete li da će - kad već pominjete bombardovanje - razmere srbofobije početi da se smanjuju pod uticajem Novakovih pobeda?

Srpski etnos je u poslednjim decenijama dodatno fragmentizovan. Srbi se tope na rubovima svoje etničke celine, a srbofobija je postala neka vrsta globalne ideologije mržnje. Nas mrze i neki kojima nismo u istoriji učinili nikakvo zlo, čak i u Evropi, koja je najveći kolonizator u istoriji, rodno mesto i rasizma i fašizma. Pazite, oni koji su nas bombardovali - a i tu držimo rekord, jer nas je napalo 19 država - ne raduju se srpskim pobedama, pa ni pobedama u tenisu. Zbog Novakovih pobeda jedni nas dodatno cene, a drugima, opet, idemo na živce. To je neka čudna zabludna mržnja.

Zabludna ili zaludna?

Zabludna! Mi i u miru stičemo neprijatelje, posebno tamo gde smo neočekivano bolji od njih. Novakovim uspesima nisu obradovani mnogi koji su navikli da kroz Srbiju samo prolaze ratovi i smrt pod različitim imenima, pa i pod znamenjem humanitarnog bombardovanja i lažne demokratizacije. Dobro je da se od Evrope nismo naučili licemerju, a ono obilato stanuje u evropskim metropolama ka kojima hrlimo po savet ili po pomoć. Novak nam pomaže da se hrabrošću, znanjem, lepotom i moralnošću borimo protiv lukavih igara mnogih koji se predstavljaju kao prijatelji.

Da li time možete da objasnite čudno ponašanje teniske publike kad Novak igra na stadionima u nekim zemljama?

Da. Videli ste da mu ponegde - zavisno od toga ko je s druge strane - bez ikakvih razloga zvižde ili nekulturno aplauzom proprate njegove greške. Srećom, Novak retko greši. Primetne su i sitnije podvale sudija, organizatora ili medija. To su nevolje s kojima se Novak dostojanstveno nosi, što ih dodatno nervira.

Očekujete li s vremenom izvesne promene i u stavu domaće javnosti?

Ogromna većina našeg sveta uvažava rezultate i moralnost Novaka Đokovića i u pobedama i u porazima. Srbi, kojima nisu uzor sveci već junaci, još zadugo će umeti da cene podvige Novaka Đokovića, mentalnu snagu koju pokazuje kad dobija i kad gubi. Novak je jak i u svojim slabostima! Čujem da je bio preosetljiv na određenu hranu, i da je spartanski, odricanjima, rešio taj problem. Ipak, naša javnost treba postepeno da se priprema za vreme u kojem Novak neće biti na terenu tako neprikosnoven kao sada. Ne može on uvek da pobeđuje. Zatim, bojim se da će neki Srbi početi da mu broje pare koje je zaradio...

Kad smo završili razgovor, Ulica Dragoslava Popovića bila je već opkoljena mrakom. Dobrica Ćosić ispratio me je liftom do prizemlja, na kom, na naše iznenađenje, na ulici pustoj pred vikend više nije bilo auta kojim sam se dovezao. Ćosić se uznemirio više nego ja. Mislio je da je automobil ukraden, ali se ispostavilo da je samo bio odnet zbog pogrešnog parkiranja.
Novi razgovor bio je zakazan za sredinu februara. Nažalost, do novog susreta nije došlo jer je Ćosić ubrzo primljen na VMA zbog kardiovaskularnih problema. Vrativši se odande delimično oporavljen - iako topalovićevski besmrtan - umro je u svom stanu, u snu, 18. maja 2014. godine, u 94. godini.

Kurir.rs / Foto: Profimedia, Ilustracija