TIHI HEROJ: Ovo je Laslo Đere! Srpski teniser izdržao snažne udarce koje mu je zadao život i nastavio da se bori u čast preminulih roditelja!
Ne, nisu sve teniske priče bajke, satkane od putovanja, obilaska najvećih i najatraktivnijih gradova, sportskih kompleksa, hotela, restorana i druženja sa svetskim krem društvom iz raznih životnih sfera.
I nisu svi heroji isti, ima i onih kojima ne smeta vetar, sunce, visoke temperature na terenu, koji nemaju ceo tim da diše za njih, nego koračaju sami, bez ijednog oslonca ne samo na profesionalnom terenu, već i životu.
Da, njegova životna priča, kao i sam on, pokazatelji su da još na svetu ima heroja, koji se uprkos nedaćama koje život donese i izrežira, ogrnu snagom, nastave dalje i u znoju lica svog vinu u visine, dotaknu zvezde koje su namenili svojim tvorcima, a bez kojih su ostali voljom sudbine.
Nedelja koja je za nama, ATP turnir u Riju i samo jedna rečenica, izbacili su na površinu priču o tihom heroju u koju su pripadnici teniskih krugova bili upućeni, ali za koju javnost nije znala.
Ulaskom u finale, na pitanja novinara koliko mu to znači rekao je:
"Teško je biti bez roditelja sa 23 godine, veoma sam im zahvalan na svemu što su učinili za mene. Samo želim da ih učinim ponosnima".
Dejvis kup reprezentativac Srbije, 23-godišnji Laslo Đere je ove nedelje ušao u prvo ATP finale u karijeri koje je posvetio rano preminulim roditeljima. Sa 17 godina godina izgubio je majku, pre četiri meseca i oca, koje je pokosila surova bolest. Nikada, ni kada su životne rane otvorene, a koje nikada ne zaceljuju, javnost nije mogla čuti težinu života našeg tihog heroja.
Đere je, sada je prvi put javno rekao kakvu bol je život na njegova mlada pleća bacio. Uprkos svemu dostojanstveno je nastavio da vredno radi i piše na terenu priču koja će učiniti da njegovi tvorci budu ponosni na njega. Ostao je hrabar, dosledan, dostojanstven, vredan, jedinstven, nenametljiv, nastavio je putem kojim je krenuo zajedno sa roditeljima, nastavio je da se bori i napravi dela o kojima su zajedno maštali.
U 2012. godini kada je izgubio majku, igrao je finale čuvenog Edi Hera i osvojio je prestižni Oranž Boul, nezvanično prvenstvo sveta za juniore i trofej posvetio preminuloj majci. A sada nekoliko meseci nakon gubitka oca, skupio svu snagu i nastavio tiho, herojski dalje do novih velikih dela, kojima je učinio sve nas ponosnim.
Retkost! To je naš Laslo Đere! Kapa dole tihi heroju!
(TSS)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)