ZAŠTO GA NAVIJAČI NE VOLE: Đoković je čovek koji je očajnički bio potreban tenisu, ali ga nikad nisu želeli!

Novak Đoković je u nedelju osvojio osmi Australijan Open i ukupno 17. Grand Slem titulu. Britanski Indipendent, napisao je zanimljiv tekst o jednom od najvećih tenisera sveta.

Đokovićev bivši trener, Boris Beker, prošle godine je progovorio o Novakovom nezadovoljstvu zbog toga što nije postigao to da ga ljudi obožavaju kao Federera, istakavši da mu smeta što ih ne poštuju jednako i potvrdivši tako Đokovićevu nesigurnost van terena samo nekoliko dana pre istorijskog meča s Federerom na Vimbldonu. Kada je Novak pobedio, mnogi su bili razočarani, moglo se čuti negodovanje u sportskim barovima i u domovima širom sveta. Nije im bilo važno što je on u poslednjih 10 godina najbolji teniser na svetu – on nije bio Federer i to je mnogima bilo dovoljno da se ne raduju njegovom uspehu.

Čak i na Australian Openu, gde je Srbin najuspešniji teniser svih vremena pošto je pobedio Federera u polufinalu, veće je bilo razočaranje zbog gubitka Švajcarca nego sreća zbog Đokovićevog trijumfa.

Poznato je da je Federer najvoljeniji teniser svih vremena i tačno je da Đoković zaslužuje veću popularnost i višobožavanja od njega, ali sportski uspesi nisu dovoljni. Kada se kaže "tenis", ljudi Federera vide kao oličenje ovog sporta, zbog načina na koji igra i na koji se ponaša na terenu i zbog velikih uspeha koje je imao pre pojave Đokovića.

Federerov pad sa prvog mesta ostavio je jači utisak na ljubitelje tenisa nego sve ono čime je Novak doprinio tenisu u poslednjoj deceniji. Pre nego što je Đoković osvojio trofej u Rod Lejver areni 30. januara 2011., imao je samo jedan Grand Slem, dok je Federer imao 16, a Rafael Nadal devet. Ali tog dana se Đokovićeva karijera preokrenula, kao i pozicija u muškom tenisu: Federer sada ima 20 Grand Slem titula, Nadal 19, a Đoković 17.

Đokovićev vrtoglavi uspeh bio je nužan kako bi se pojačao akmičarski duh u tenisu i razvoj igrača, ali izgleda da je takav razvoj u ovom sportu želelo malo ljubitelja tenisa. To je neko vreme bilo olako prihvatano, ali kada se Novak pokazao kao pretnja Federerovoj veličini, to je počelo živcirati Rodžerove obožavatelje.

Federerov prvi veliki rival, Rafael Nadal, takođe je trpeo slične napade obožavatelja Švajcarca tokom 15 godina, ali je uvek bio prihvaćeniji u njihovim očima, verovatno zbog strastvene igre i sreće svaki put kad pobedi Federera.

Čak su i Nadalovi porazi, koji su posledica Novakovog uspeha, nervirali obožavatelje ovog sporta. U 2011. i 2012. bilo je razdoblja kada je Novaku bilo dovoljno da samo izađe na teren sa Nadalom i unapred se znalo da će ga pobediti, što je jedne iritiralo, a druge impresioniralo.

Novak možda ne poseduje Rodžerovu gracioznost ni Rafaelov talent, ali ako kombinujete Federerovu inteligenciju i Nadalovu izdržljivost, na neki način se dobija igrač Đokovićevog kalupa. Šta ga je sprečilo da ima jednako jaku vezu sa obožavateljima kao Nadal i Federer?

Jesu li to možda njegova česta povlačenja usred mečeva u ranoj karijeri? Ili su krivi njegovi pompozni roditelji koji su se uplitali u svaki poen? Može li to biti posledica odsustva njegovih šaljivih nastupa u ranim godinama profesionalnog bavljenja tenisom?

Većina navedenih stvari svedoči u prilog tome da se Novak vremenom razvijao kao igrač, što Federer i Nadal nisu morali. Zbog toga se može reći da on više sliči ljudskom biću, iako postoji tendencija da se smatra nečim većim.

Bilo kako bilo, on je svakako najvažniji igrač u tenisu u poslednjih 10 godina i treba ga ceniti zbog onoga što je doneo ovom sportu: takmičarski duh i pogrešno protumačenu ljudskost.

Kurir sport / Indipendent

Kurir sport