NOVAKOV POGLED PUT VELIKOG FINALA: Šta je Đokoviću donela, a šta odnela današnja pobeda nad Sašom Zverevim!

Pobeda u najtežem meču u dosadašnjem toku Austrelijen Opena za Novaka otvara perspektivu konačnog uspeha u Melburnu; koji su sve izazovi koji ga očekuju do nastupa na Rod Lever Areni 21. februara?

Srećom, Novak tada odigrava svoj najbolji set danas protiv Zvereva – otvorivši ga prednošću od 3:0 u gemovima, predstavivši mnogo bolji servis (preko 90% osvojenih poena posle prvog) i igru skoro bez (neiznuđenih) grešaka (2 u odnosu na 21 iz prvog). 29 minuta po njegovom početku i uz visoku realizaciju brejk lopti, nada je vraćena i rezultat glasi 1:1 u setovima. A onda, neočekivano – „deža vi“ prvog seta...

Ni po čemu, osim možda po pretpostavci da bi moglo doći do trenutnog zamora kod Novaka posle ovakva dva seta, ne bi bilo moguće očekivati ovakav početak trećeg seta – u kome Novak ponovo prikazuje nedostatke u realizaciji najvažnijih poena i bukvalno prekopiranom duplom servis greškom ponovo pruža brejk-prednosti Nemcu koji on potvrđuje vođstvom od 3:0. Brine i nedostatak elementa Novakovog riterna, što ga stavlja u pasivnu situaciju iz koje previše često pravi potpuno iznenađujuće greške. Ipak, naš as uspeva da se domogne prvog gema u setu ponajviše zahvaljujući trenutnom opuštanju protivnika, koji ne kažnjava loše Novakove drop-šotove, između ostalog. Velika borba za Novakov povratak u set se vodi u petom gemu, kada se posle propuštene brejk prilike i lake greške iz bekhend riterna Novak oslobađa frustracije rasturanjem reketa o pod – i od tada stvari neumitno kreću na bolje za prvog favorita ovog turnira. Đoković biva u stanju da podigne koncentraciju, postaje mnogo efikasniji i precizniji u agresivnom stilu igre, ritern je ponovo na visokom nivou i stavlja dodatni pritisak na Zvereva – koji napokon podleže tome i kreće da pravi duple greške na svoj servis i time omogućava da Novak vrati brejk. Đoković je taj koji u daljem toku seta (i meča) nameće strateška rešenja u sve češćim dugim razmenama – menjajući bekhend spin za slajs u dijagonalama, nadmudrujući se čestim kombinovanjem paralela i dijagogonala različitih dužina, rizikujući sa dropovima i kraćim loptama oko servis linije – ali njegovo odlično kretanje mu daje tu mogućnost i samopouzdanje da tako i nastavi do optimističnih 2:1 u setovima i glasnog povika bodrenja sebe da istraje do kraja.

I ako ste mislili da je bilo dovoljno da Novak dva puta u ovom meču započne set sa rezultatskim zaostatkom od 3:0 – gle čuda, prevarili ste se. Jedina varijacija na temu je bila što Novak trpi brejk na svoj servis u drugom gemu seta, i to što je propustio sijaset šansi da već u narednom servis-gemu Nemca vrati brejk. U tom periodu igre obojica takmičara prave nekoliko duplih servis-grešaka i „razmenjuju usluge“ neiznuđenim greškama iz igre. Ipak, Srbin je taj koji manje tada manje greši, bolje servira i po treći put danas posle uvodnog brejka rezultat u setu glasi 3:3. Uzdizali su se i padali Đoković i Zverev u narednih 6 gemova, propuštene su brojne prilike sa obe strane, ali je važno da je Novak uspeo da dobrim servisima (22-im asom, da budemo tačni) odbije poslednju priliku za brejk pri vođstvu Zvereva od 6:5 – i time stekne važnu psihološku prednost pred početak taj-brejka.

Obojica igrača uz sličnu igru onoj iz prethodnih gemova drže svoj servis do i posle prve meč lopte za Đokovića (6:5, servis Zverev), ali posle uvek rizične promene strana na 6:6 Đoković pravi krucijalni mini-brejk posle još jednog vanserijskog riterna našeg asa – koji onda svojim 23. asom na T liniju dolazi do konačne pobede sa 3:1 u setovima, tek koji minut pre jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu.

Potvrdio je Novak u izjavi za Kurir da je ovo bio meč koji je kod njega stvorio do sada najveću nervozu i nivo tenzije pre nego što je i počeo – jer je, u ovim okolnostima, predstavljao još veći izazov nego što bi to inače bio slučaj. Takvo stanje blokira igrača, tera ga da troši previše „unutrašnje“ energije i vodi više računa o prevenciji bola nego o efikasnom korišćenju svih raspoloživih resursa da bi bio postignut željeni nivo igre, opuštenost pri udarcima i samopouzdanje pri servisima. Zato je ova i ovakva pobeda prvog igrača sveta sjajna vest za sve njegove poklonike, jer je pobeđen jedan od najtežih protivnika na ATP turneji, što šalje važnu poruku svim budućim protivnicima – u Melburnu, i dalje...

Kao dodatni bonus za ovaj uspeh stoji činjenica da će Novaku poslednja prepreka pred veliko finale biti igrač koji je do ovde došao iz kvalifikacija, verovatno nikada ne pomislivši da će biti moguće da se nađe na tom mestu u žrebu nekog Grend slem turnira – a kamoli da će imati prilike da ukrsti rekete sa osmostrukim osvajačem trofeja Normana Bruksa. „Nikada nisam gledao Karaceva pre Melburna, vidim da je u pitanju predstavnik „ruske škole“ – pouzdan sa osnovne linije, sa jakim ravnim udarcima...“ imao je Novak da kaže o svom rivalu u polufinalu, koga bi – posle pobeda nad Švarcmanom i (doduše rovitim) Dimitrovim – bilo veoma rizično podceniti u bilo kom smislu. Naravno, ni Novak nikada ne bi mogao da pomisli da će, uslovno rečeno, biti u tako povoljnoj situaciji da mu protivnik pred veliko finale bude 114. igrač na svetu – dok će se sa druge strane žreba i sa jednim danom manje za odmor za mesto sa druge strane mreže na Rod Lejver Areni 21.februara na „teniski život i smrt“ boriti Cicipas i Nadal, Medvedev i Rubljev. U tome je i dodatni izazov pred Novaka i njegov tim – iako bi, naravno, lakša pobeda od očekivane u polufinalu bila poželjan ishod u pogledu tretiranja njegove povrede. Mogući gubitak takmičarske oštrine pred meč koji je od početka ove sezone bio predmet Novakovog rada, namera, usresređenosti i ostvarenja bio bi veliki nedostatak u Novakovoj pripremi za osvajanje devetog trofeja u Melburnu. Potencijalni protivnici ne mogu biti teži – Rubljev ove sezone ima isti skor kao Đoković - 8:0 i titulu ATP Kupa, njegov drug iz reprezentacije Medvedev je još bolji sa 18 uzastopnih pobeda još od prošle sezone, među kojima je i jedna od 3 dosadašnje nad Đokovićem sa završnog Mastersa prošle sezone u Londonu; Cicipas je svoje obe pobede nad Đokovićem ostvario u ovim uslovima (tvrda podloga na otvrenom) a o rekordnom rivalitetu sa Nadalom – naravno – ne treba pričati (uz sećanje na težak poraz iz finala Rolan Garosa u oktobru 2020.). I ko god bude izašao kao najbolji iz donjeg dela žreba u muškom singlu – sigurno će predstavljati najveći mogući izazov Đokoviću u svakom njihovom narednom meču u predstojećim sezonama, do kraja njegove karijere.

No, pustimo Aslana Karaceva da do tada opravda svoje fenomenalne uspehe u Melburnu dobrim nastupom protiv prvog igrača sveta u polufinalu, a našeg šampiona – da besprekorno pripremi i uradi sve što je u ovakvoj situaciji toliko puta pre i činio da bi 18. put podigao Grend slem trofej i time ostvario deo svoje najvažnije takmičarske misije na teniskom terenu.

Kurir sport / Vuk Brajović