NOVAK VIŠE OD APSOLUTNOG FAVORITA PROTIV KARACEVA: Svaka čast Rusu, ali mu treba ČUDO NAD ČUDIMA kako bi se našao u finalu AO

Slikovit izraz se odomaćio među Anglo-Američkim sporskim komentatorima u opisu sportista kao što je Aslan Karačev – putnik-namernik. Zanimljiv put putuje Rus, i usput seje iznenađenje za iznenađenjem. Zapravo, svaka njegova pobeda u Melburnu je bila iznenađenje; protiv Mažera i Gerasimova – manja, protiv Švarcmana, Ože-Aliasima i Dimitrova – ogromna.

Proveo je „zalutali metak“ sa istoka skoro cela 2 sata manje na terenu od njegovog današnjeg protivnika, a izgubio samo tri seta do ulaska u polufinale. Svaki njegov naredni nastup u Melburnu ujedno je bivao i njegov najbolji rezultat na svim takmičenjima ikada – a sada nastoji – ni manje, ni više – nego da postane prvi igrač u istoriji Open ere koji će iz kvalifikacija ući u finale jednog Grend slema, a da mu je – pritom – ovo prvi nastup na turniru najvišeg nivoa u karijeri.

Svo sedmoro koji su iz kvalifikacija došli do polufinala – četiri muškaraca i tri žene (među kojima je i legendarni Džon Mekenro 1977. godine na Vimbldonu) – nisu uspeli da naprave taj korak dalje. On je ujedno i igrač sa najnižim rangom na ATP listi (114.) koji nastoji da uđe u finale Grend slema – posle trenera njegovog današnjeg protivnika Gorana Ivaniševića (Vimbldon 2001, 125 mesto). Ako osvoji Australijen Open – Karacev će zabeležiti skok od 100 mesta na toj rang – listi, postaće 28. igrač sveta ako u finalu izgubi – odnosno 42. ako njegov kosmički put kroz Melburn Park bude okončan u polufinalu. I pored svega ovoga – Aslan bi trebao da ima sreću na nivou nezabeleženom u istoriji sporta da bi pobedio svog današnjeg protivnika. Kao da je nije imao do sada... Eto, iz Australije će poneti medalju kao član šampionskog tima Rusije sa ATP Kupa, prepoznatljvost na sledećim turnirima, ali nešto više od ovoga što mu sleduje ulaskom u polufinale – teško, bratja.

Novak Đoković takođe niže rekorde uz skoro svoj svaki novi nastup u Melburnu – od kojiih je najvažniji onaj koji će se kao rezultat i dobrih nastupa u Australiji ostvariti za Dan žena – kada postaje igrač koji je najveći broj nedelja proveo na prvom mestu ATP liste. U dosadašnjih 14 Grend slem polufinala u kojima je učestvovao izgubio je samo jedan meč – protiv Tima na Rolan Garosu pretprošle godine. U svih svojih 19 mečeva protiv kvalifikanata na turnirima najvišeg nivoa – Đoković je bio nemilosrdan, a u karijeri je protiv ovakvih protivnika ostvario 80 pobeda i samo 6 poraza. Jedina negativna statistika koja bi mogla da se veže za našeg asa u ovom kontekstu je da je jednom pre na ovom turniru izgubio od igrača koji je bio čak i lošije rangiran od Karaceva („zla“ 2017. godina, 117. Denis Istomin) i da je – po broju setova koji je izgubio do ulaska u polufinale (5) – najgori od svih potencijalnih kandidata za osvajanje trofeja Normana Bruksa.

Đoković je prvi igrač koji ima šansu da se – posle navršavanja 30. godine života – po treći put uzastopce nađe u finalu Australijen Opena, a četvrti svih vremena po broju nastupa u jednom od Grend slem finala (trenutno 6, ide na 7) u tom životnom dobu posle Federera, Nadala i Rouzvola. Tristo druga pobeda na Grend slem mečevima (drugi na listi svih vremena posle 362 Federera), trideset deveto polufinale Grend slema i perspektiiva obaranja sopstvenog rekorda sa 9 osvojenih titula u Melburnu predstavljaju samo neke od izuzetnih statističkih prednosti koje prvi igrač sveta donosi „na megdan“ u Rod Lejver Arenu danas.

Zaista je teško očekivati da u ovom meču Novak uradi bilo šta protiv sebe i ostvarenja svih svojih zacrtanih ciljeva u Melburnu i ovom delu sezone, a prva od tih „đavoljih usluga“ bi bila da – potceni protivnika. Karacev je tu – i to je činjenica; nikako slučajno – ma koliko prožeto elementom sreće. Ako je Rusu polufinale ostvarenje iz snova, Novaku je to tek još jedan korak do ostvarenja projektovanog cilja osvajanja 18. Grend slema, i za očekivati je da će Srbin u to uložiti sav svoj ogromni teniski kapital – makar i razbio još 10 reketa, srdio se i vikao, podnosio razne bolove – ali ujedno igrao najbolji ili taman dovoljno dobar tenis da bi njegova šampioska aura ostala neoštećena – a kampanja ka trofeju neporemećena.

Upravo je ta aura ono što Karacev nikada nije imao prilike da oseti „sa druge strane mreže“, faktor koji bi ovo polufinale mogao da učini potpuno marginalnim u smislu kvaliteta prikazanog tenisa. Nadajmo se da tako neće biti – pre svega zbog toga što bi Novaku prijala brza pobeda uz fin nivo tenisa – kako ne bi opao njegov takmičarski ritam i tonus pred veliko finale protiv jednog od najopasnijih protivnika koji su mogli da ga u njemu čekaju, uz jedan ceo dan viška slobodnog vremena. Bez obzira na to – Novak je proveo već dovoljno vremena igrajući tenis u Melburnu, i bilo bi dobro da se pametnom, efikasnom i strateški besprekorno vođenom igrom što kraće zadrži u meću sa iznenadnim izazivačem iz Rusije danas. A ako još budemo uzeli u obzir da su i Medvedev i Cicipas odigrali već „po jedno malo finale pre polufinala“ u svojim mečevima protiv Rubljova i Nadala – opšta slika stvari pred finale u Melburnu teško da bi mogla biti povoljnija po našeg asa.

I zato – uživajte u meču Đoković – Karacev, u nadi da će on poslužiti ostvarenju najvišeg cilja prvog igrača sveta na njegovom omiljenom Grend slemu u Melburnu; a o tome ćemo više – već u nedelju...

(Vuk Brajović)