Nema kraja mukama! Život i karijeru proslavljena hrvatske teniserke Mirjane Lučić Baroni (39) obeležili su brojni potresi i problemi, koji joj nisu dozvolili da u potpunosti iskoristi svoj sportski potencijal.

Brojne povrede, užasne traume iz detinjstva i nedostatak finansijskih sredstava onemogućili su talentovanu Hrvaticu da se lansira u teniske visine.

Taman kada je pomislila da je mukama došao kraj, život joj je zadao novi udarac.

Nakon 18 godina suđenja dokazano je da Mirjanina porodica nije vratila novac menadžerskoj agenciji IMG i njena sestra Ana i majka Anđelka sada moraju da plate oko 700.000 dolara.

profimedia0359031312.jpg
Profimedia 

Životna priča

Mirjana je rođena u Dortmundu 1982. godine, a odrasla je u Makarskoj u Hrvatskoj. Njena sestra je trenirala tenis, pa je rešila da krene istim putem. Počela je da trenira sa četiri godine i odmah je bilo jasno da poseduje neverovatan talenat za ovaj sport.

Međutim, njen otac i trener Marinko Lučić koristio se zastrašujućim pedagoškim metodama prilikom treniranja i samog vaspitanja svoje naslednice.

profimedia0068554963.jpg
Profimedia 

Kada je imala samo pet godina Mirjana je izgubila u finalu turnira od devojčice koja je bila deset godina starija od nje i otac to nije najbolje prihvatio.

"Udario me je u nos, krvarila sam po celoj kući. Nisam znala šta se događa, bila sam u šoku. To se često ponavljalo kasnije. Ponekad me je glava toliko bolela da nisam mogla da se očešljam kosu sedam dana" izjavila je jednom prilikom Mirjana.

Kao 14-godišnjakinja je ispala u polufinalu jednog turnira i usledila je žestoka kazna. Otac ju je odveo kući, naterao da uđe u kadu i 40 minuta ju je tukao cipelom. Nakon toga je izvadio novac iz džepa i rekao joj da izađe napolje i kupi sebi sladoled.

Godine 1998. Mirjana je osvojila juniorski Australijan open u singlu i US open u parovima i tako postala prva teniserka uz Martinu Hingis i Dženifer Kaprijati koja je osvojla dva Gren slema pre svoje 15 godine.

Njeni rezultati bili su fantastični, mnogi su smatrali da je čeka blistava budućnost i niko nije ni slutio da kada ode sa teniskog terena proživljava pravi pakao.

Marinko je gubio kontrolu, nasilje u porodici je eskaliralo. Počeo je da preti da će ubiti majku Anđelku, pa su konačno odlučile da se obrate za pomoć.

Mirjana je zamolila Gorana Ivanišević, bivšeg hrvatskog tenisera, a sada trenera Novaka Đokovića, da im pomogne da pobegnu od nasilnika. Posle turnira u Vimblodnu 1998. godine Goran ih je sakrio u Londonu. Nekoliko dana kasnije, po povratku u Zagreb, majka Anđelka je sa petoro dece pobegla iz Zagreba oko dva i po sata iza ponoći i sakrila se na tajnom mestu. Tamo su čekale 18 dana na vize, a zatim su praćenje šestoricom članova obezbeđenja sprovedene na aerodrom odakle su odletele za Njujork.

"Goran mi je spasao život. Izgledalo je kao u filmovima o Džejmsu Bondu, osim što se radilo o našim životima" pričala je kasnije Lučić - Baroni.

Mirjana je u Americi je živela na ivici egzistencije. Morala je da radi na blagajni jednog klupa kako bi zarađivala za život. Nije imala para za trenera, pa je trenirala sa bratom.

"Mislim da bi 98 odsto ljudi na mom mesto verovatno završilo na psihijatriji, jer kada vas neko 15 godina konstantno maltretira, to ne može biti normalno. Uspela sam nekako da se izvučem iz toga, pre svega zahvaljujući majci Anđelki koja je neverovatno jaka žena. Ona je mene, moje sestre i braću održala na okupu. Nikada ne bih izdržala sve sama. Sve to me je napravilo jakom, čvrstom i stabilnom ženom", rekla je u jednom intervjuu za "NY Daily" Mirjana.

lucic.jpg
Reuters 

Iako se suočavala sa brojnim poteškoćama, nastavila je da oduševljava na teniskom terenu. 1999. godine je stigla do polufinala Vimbldona, međutim, zaustavila ju je legendarna Štefi Graf.

Nakon toga usledio je pad u karijeri. Nastupala je na turnirima, ali je teške mečeve igrala i van terena. Ostala je bez novca, nije mogla da plaća trenera, porodica je bila u teškoj situaciji, a na sve to su došli i problemi sa menadžerskom agencijom koja je zahtevala određena potraživanja.

Godine 2003. odlučila je da prestane da se bavi profesionalnim tenisom. Radila je kao blagajnica u jednom teniskom klubu i trenirala sa bratom. Četiri godine kasnije rešila je da se vrati u profesionalne vode. 2014. godine je u Kvebeku u finalu savladala Venus Vilijams i postavila je neverovatan rekord - postala je teniserka koja je uspela da osvoji WTA turnir posle najdužek "posta", razmak između dve titule bio je čak 16 godina i četiri meseca.

Na Australijan openu 2017. godine napravila je neviđeno čudo, na impresivan način je uspela da se domogne polufinala Gren slema u Melburnu i tako je u 35. godini života ostvarila najveći uspeh u seniorskoj karijeri.

U maju 2017. godine ušla je u TOP 20, bila je 19. na WTA listi. Povreda ju je sprečila da nastavi da niže uspehe, usledio je pad i 2018. godine je rešila da se ponovo povuče.

Početkom godine ova borbena 38-godišnjakinja je rodila devojčicu i nakon toga poručila da još uvek nije rekla zbogom tenisu.

Kurir sport