STRUČNA I DETALJNA ANALIZA FINALA: Gde leži ključ pobede Novaka Đokovića nad Stefanosom Cicipasom na Rolan Garosu?

„Sačuvajmo našu planetu – ona je jedina na kojoj ima čokolade!“ ispisano je na simpatičnom plakatu koji dvadesetdvogodišnji Cicipas drži iznad glave na jednoj od fotografija koja opisuje zanimljive svetonazore jednog od najboljih sportista olimpijske Grčke svih vremena.

Na šta bi svetski broj jedan trebao da obrati pažnju u današnjem meču? Da Novak ne posmatra finale sa Cicipasom kao formalnost – posle epohalne pobede nad „novim vlasnikom Šatrijea“ u 21. veku Nadalom – govori i činjenica da je juče „zameo trag“ svima koji su ga čekali da proprate trening u zakazano vreme – i ovaj važan segment priprema odlučio da održi po svojoj želji i pod svojim uslovima, na neobjavljenoj lokaciji. Tim Đoković dobro zna da se Cicipas spremao da bude konkurentan i njemu i prežaljenom Nadalu na tri dobijena seta već neko vreme, a potvrda toga je bila neizvesno polufinale nedavno odigrano u „večnom gradu“. U vezi sa tim, ono što će Stefanos „izneti na teren“ danas je u velikoj meri predvidivo: jak prvi i pouzdan drugi servis, sa dosta „kika“ kojim bi probao da umanji direktnost i snagu Novakovog riterna, i otvorio teren za agresivni ulazak ka vineru (poželjno iz forhenda) ili pripremi situacije za odigravanje konačnog udarca što pre. Ako mu pođe za rukom da veći broj poena završava u što kraćim razmenama, to neće biti dobar znak za Novaka.

Peti igrač sveta poseduje divan i ubitačan jednoručni bekhend, kojim će (u karakterističnoj varijati sa ogromnim spinom) takođe pokušati da Novaka izgura što dalje od osnovne linije i ne omogući mu da sa te pozicije diktira tempo meča. U slučaju da strategija stizanja do poena kroz kratke razmene ne uspe, Cicipas poseduje „plan B“ koji je takođe sasvim dobar, i oslanja se na jake udarce sa velikim spinom – kojima tera protivnika da odigra kraće i time mu otvori prostor da uđe u teren i reši poen vinerom. Ono što je potencijalna slabost u igri „sa osnovne linije“ kod Grka je ta što ume da uđe u seriju grešaka (naročito iz bekhenda) ako stvari ne krenu po njegovom planu – a onda naglo izgubi koncentraciju i postane vidno nervozan, kao što je bio slučaj protiv Zvereva u trećem i četvrtom setu. Jednan od glavnih aduta njegove igre sigurno nije ona na mreži – osim ako prethodno ne stvori sebi situaciju za lak viner volejem ili smečom – i iznuđeni ili „iztraživački“ izlazi ka polovini terena u neizvesnim situacijama su nešto što bi Novak morao surovo da kažnjava danas. Što Cicipasu bude više padala koncentracija, to će se on češće nalaziti na delovima terena na kojima neće imati odstupnicu – i Novak mora činiti što više toga da ga u takve situacije dovede – šetanjem po terenu, pametno odigranim dropovima iz svih pozicija, kontrama sa oštrim uglovima iz forhenda i bekhenda – kako bi ga izvesno „probio“ oštrim pasom za konačni poen - ili laki volej ili smeč.Ako Novakov odgovor na Stefanosove „velike“ i duboke udarce budu lopte koje će dolaziti malo iza servis linije, to će Cicipasa staviti u dominantan položaj i omogućiti mu da diže samopouzdanje kroz meč – faktor koji je izuzetno važan, s obzirom na to da će – uprkos svim nastojanjima – sigurno osećati veliku početnu tenziju u ovom finalu, a pogotovo posle svega viđenog u Novakovoj pobedi nad Nadalom.

Drugim rečima – sve pohvale za Cicipasovu igru, koja po svemu jeste vredna jednog Grend slem šampiona, ali ako Novak uspe da je poremeti (i to što ranije) – Grkova uloga u današnjem meču će biti nešto malo više od protokolarne. U dosadašnjih 7 mečeva, Cicipas je Novaka iznenadio samo u njihovom prvom meču na Mastersima u Kanadi i Kini (2018. i 2019. godine), dok se Novak nalazi u seriji od 4 pobede – od kojih su dve na šljaci, i to spomenuta u Rimu 2021. i prošlogodišnja upravo u polufinalu Rolan Garosa – u pet setova. Upravo taj meč bi mogao da bude indikativan za razmatranje „psihološkog portreta“ učesnika ovog velikog finala – u kome je Novak imao „gotov posao“ krajem trećeg seta, ali onda velikodušno vratio Cicipasa u igru – da bi ga onda u petom setu „deklasirao“ sa 6:1, uprkos igračkom i emotivnom toboganu po kome je sebe provozao tog dana. Čak i kada Novak nije na vrhuncu svoje igre i koncentracije – a ta dva seta su eklatantan primer tog stanja – Novak ima „šampionsku rezervu“ iz koje može da izvuče potreban nivo tenisa da ovakve mečeve privede kraju u svoju korist. To (sa)znanje je veliko upozorenje – odnosno veliki kapital na psihološkom planu u postavci odnosa pred ovaj meč – i imaće svoju težinu u njegovim raznim važnim momentima, jasno favorizujući Novaka.

Đoković je na koraka od najvažnijeg karijernog cilja – a oni su osvajanje 19. Grend slem titule, izjednačavanje rekorda od 20. koji dele Federer i Nadal (za nekoliko nedelja na Vimbldonu, na kome mu realno obojica predstavljaju najveću prepreku) i obaranje rekorda u Njujorku – turniru koji uvek nosi krajnje nepredvidive izazove – ali koje je Novak umeo da iskontroliše – i za šta će biti u boljoj poziciji da uradi više nego ikada do sada, sa očekivanih 20 Grend slem trofeja u vitrini. Meč protiv Nadala je bio „sa druge planete“ u svakom smislu, i taj nivo tenisa je nemoguće ponoviti sa bilo kim drugim – ali su okolnosti takve da se finale za osvajanje drugog Trofeja musketara u njegovoj karijeri igra na ovoj planeti, na „ter batue“ Šatrijea i da se sa druge strane mreže nalazi protivnik koji više nego ikada želi da veruje da može da uradi ono što njegov tim i brojni poklonici „smene garde“ na vrhu svetskog tenisa očekuju od njega. Drugi meč, drugi protivnik – isti cilj.

U ostvarenju tog cilja, nije neskromno reći da je Novak Đoković ogroman favorit za osvajanje trofeja danas u Parizu. Bio je to i 2015. protiv Vavrinke, ali ga je Sten iznenadio najboljom igrom u svojoj karijeri i psihološki nadjačao Novaka koji je „previše želeo“ tu pobedu i u tom procesu „izgoreo“. Novak je neuporedivo zreliji čovek i igrač danas, veliki pobednik nad brojnim nedaćama i izazovima koje je sudbina uvela u njegov život od osvajanja Otvorenog prvenstva Francuske godinu dana kasnije – i njemu je u potpunosti jasno šta treba da uradi da bi iz ovog meča izašao kao (naj)bolji. Posle onakve pobede nad Nadalom – možda bi bilo neadekvatno pisati o tomo na čemu bi Novakova igra trebala da se bazira u ovom meču, jer nam se čini da ne postoji stvar koju naš as ne može da uradi da bi ostvario ovako važan cilj – ali će izazova na koje treba odgovoriti sigurno biti, i neki su prethodno opisani u ovom tekstu. Pre svega, tenzija na nekom nivou će zasigurno postojati – ali nam se čini da su Novakove „posebne pripreme“ na „piramidama“ na Rtnju i u Visokom u tom smislu bile delotvornije nego nikada do sada – pogotovo posle impozantnog povratka u meč sa Nadalom posle zaostatka od 5:0 u prvom setu. Nju će najbolje eliminisati – dobra, stabilna igra, posvećena realizacija strategije za ovaj meč, bez bilo kakvog „brzanja“ ka osvajanju poena i gemova. Prvi i drugi servis su bili fantastični ovog ranog leta u Parizu, i predstavljaju pravu osnovu za sprovođenje svega ostalog u delo. Otvaranje terena, miksovanje udaraca, izazivanje Cicipasa na rizike i bespoštedna realizacija prilika za brejk i što lakše osvajanje svojih servis gemova koje će takva zrela igra stvoriti su ključ za osvajanje prva dva seta. Da li će Cicipas imati mentalne snage da se iz toga izvadi i ponovo zapreti Novaku – pitanje je svih pitanja. Ali, i da je bude imao – što smo videli da nije nemoguće i u Parizu 2020. i u Rimu 2021. – važnost ove pobede za Novaka je ne prevelika – nego apsolutna – i prosto je nemoguće zamisliti da bilo šta osim više sile može sprečiti najboljeg igrača sveta da do kraja takvog meča potvrdi svoj status osvajanjem svog 84. ATP trofeja i sigurno najvažnijeg u opštoj slici u njegovoj (dosadašnjoj) karijeri.

Ide Novak ka istoriji danas u Parizu, a mi i svi njegovi poklonici – idemooooooo sa njim! I bez obzira na jezik i pismo kojim je ovaj pobednički poklič ispisivao na TV kameri ovih dana – ceo (teniski) svet zna šta to znači!

Vuk Brajović / Kurir sport