REZIME VELIKOG FINALA: Izabrane reči i njihovo značenje posle osvojene epohalne 19. Grend slem titule Novaka Đokovića u Parizu

„Ja nikada ne kasnim na teniske mečeve!“ sa osmehom se osvrnuo od nedelje dvostruki osvajač Rolan Garosa na pitanje „zašto je kasnio 105 minuta na finale sa Cicipasom“ – posle neočekivanog gubitka prva 2 seta i nekarakteristično nepovezane igre koja je ostavila taj utisak kod njegovih zabrinutih poklonika.

„Osvojiti dva seta ništa ne znači ako ne osvojite i treći – to je moj važan nauk iz ovog meča. Posle te pauze – kao da je počeo da čita moju igru, izgledao je svežije...Jednostavno, izgubio sam mogućnost da uradim nešto veliko danas. Nisam plakao – jer sam ipak učinio puno toga dobrog – ali ne i dovoljno...“ neutešan i iskren je bio Cicipas u obraćanju medijima, nosilac Next Gen talasa u tenisu – suočen sa svom moći „X faktora“ devetnaestostrokog osvajača Grend slem titula.

„Po mnogo čemu mi je ova titula na Rolan Garosu draža od prve 2016, jer je – između ostalog – nivo tenisa bio viši, a i ovoga puta je Novak prikazao kako može da iskoristi svoje iskustvo kako bi došao do konačne pobede. On je fizički i mentalno potpuno spreman da igra meč u pet setova, do kraja – a za to su ga pripremile lekcije iz poraza iz mlađih dana. I pored svega, on je uvek motivisan da svoju igru unapređuje u svim segmentima!“ ponosno ističe Vajda, i naglašava da je cilj Novaka i tima da se „potpuno usresrede na osvajanje preostalih Grend slemova i zlata na Olimpijskim igrama ove godine“. Velike reči i ciljevi – ali uvek izrećeni kroz perspektivu radnih planova.

„Nikada nisam mislio da je nemoguće sustići rekorde Federera i Nadala, iako su moje unutrašnje borbe u nekim periodima tokom karijere bile zaista izazovne. Naravno, podrška vašeg tima i bližnjih je uvek tu – ali je ipak sve na vama. Ne mogu biti srećniji rezultatom svega što se desilo u poslednja 48 sata – pobeda nad Rafom posle više 4 sata igre, pa preskočen trening juče, a onda osvajanje trofeja posle još jednog četvoroipočasovnog meča – svakako jedno od tri najveća ostvarenja u mojoj karijeri do sada. Predano sam radio na tome da ne dozvoilm da me misli povuku u stranu, već da izgradim mentalu čvrstinu i ostanem ili se vratim što pre ka centru mojih razmišljanja, za šta nemate puno vremena tokom meča. Neki porazi u finalima Grend slemova su me, između ostalog, uputili na to. “ priča Novak posle ovog izuzetnog trijumfa.

„„Ne želim da uđem u spekulacije koji faktori odlučuju o tome ko će od nas trojice biti smatran za „najvećeg igrača u istoriji“. Meni je največa motivacija da osvajam najveće trofeje u tenisu i uspesima ispisujem nove stranice u istoriji sporta. To što sam jedini igrač koji je osvojio sve Grend slemove barem po dva puta i sve Masters titule je izuzetan uspeh, ali ne želim da ulazim u tu debatu sa ostalim teniskim stručnjacima – jer sam i dalje aktivan i trasiram svoj put,““ komentariše ovu važnu debatu u teniskom etru Novak, i napominje da „sva trojica imaju velike šanse na Vimbldonu i ostalim Slemovima – i da on i svako od njih ima svoje odvojene puteve uspeha.“

Isticao je više puta „novi“ Novak Đoković da je jedan od najvažnijih aspekata njegovog uspeha „živeti i delovati u momentu“. Tim povodom se nadovezuje:

„Ne dozvoljavam sebi da se vraćam u prošlost, ili idem u budućnost. Naravno da se trudim da uživam u trenutku i da se opustim u potpunosti, ali je priroda našeg posla i sporta takva da nemaš baš puno vremena da slaviš uspeh. Želim da dam svoj maksimum na Vimbldonu, Olimpijskim igrama, Ju Es Openu – kalendar je veoma zgusnut, ali nisam prvi put u takvoj situaciji u karijeri. Zadovoljan sam kako se opravljam i izdržavam ovakve napore – fizički, psihički i emotivno – ali ću definitivno barem nekoliko dana slaviti ovaj uspeh sa svojim bližnjima!“

„Istina je da sam sebe doveo u dobru poziciju ove godine da osvojim Zlatni slem (4 Grend slema u nizu plus zlato na Olimpijskim igrama) – ali sam i 2016. bio u sličnoj situaciji – pa sam ispao u 3. kolu Vimbldona. Radujem se povratku na travu, pogotovo što smo je preskočili prošle godine – i nadam se da ću nastaviti niz pobeda iz 2018. i 2019. godine – uz samopouzdanje koje sam izgradio na ovoj podlozi u proteklom periodu!“ upozorava i najavljuje Đoković pred velike pozitivne izazove – i, nadamo se, nova karijerna ostvarenja.

Teško je svesti sva osećanja i doživljaje koji su pratili još jedno impozantno sportsko dostignuće Novaka Đokovića i u hiljade reči – a kamoli u desetak minuta određenih za medije ovom prilikom. Ako ste se isti broj puta zapitali tokom jućerašnjeg finala „da li je ovo moguće“ – bilo u pozitivnom ili negativnom smislu – Novak je isto toliko puta – ali najvažnije, na samom kraju – dao jedan postojan odgovor: da. Veličina njegove ljudske, takmičarske i sportske dimenzije ogleda se i u tome da nas sve sada podseti da smo se možda slično osećali juna 2016. godine – i da svu euforiju tadašnju i sadašnju podvedemo pod „još jedan korak kroz vreme i život“ – ka novim ciljevima za koje treba biti posvećen, radan, vredan, skroman i jake vere. Novakovi trofeji i pobede – a pogotovo ovakve kao poslednje dve – insipracija su za sve i svakoga na ovoj planeti, i naravno veliki ponos za njegov voljeni narod – ali ujedno i podsetnik koliko je važno iskreno pogledati u sebe, raditi na sebi – i poštovati druge. Jer, tenis i sport predstavljaju kulturne discipline ljudskog roda – i tom spoznajom su i Novak i ceo svet stvorili odnos kroz koji se ovakva dostignuća zajednički slave. I to je Novakova kuća, mesto prepoznavanja i pripadanja ovih vrednosti – za sve ljude naše planete.

„Jedno od najvećih ličnih dostignuća za mene bila je spoznaja koliko je važno biti skroman u životu!“ rekao nam je Novak Đoković posle osvajanja svog poslednjeg trofeja u Dubaiju 2019. godine. Jednom poetski opisan kao „dar koji nastavlja da daruje“ - u slavlju još jednog njegovog vanvremenski vrednog uspeha - Novak nas ovim rečima podseća na smisao svakog dobrog dela svakog od nas, i na ceo put pređen od inspiracije do ostvarenja. U tome je radost, i o tome se danas misli, peva, stvara i mašta.

Dobro došao svojoj kući, i hvala ti još jednom, Nole!

Vuk Brajović / Kurir sport