VIMBLDONSKE PERSPEKTIVE: Kako bi to moglo da utiče na Đokovića i najveće asove tenisa?

Nezvanični šampionat sveta u tenisu donosi mnoge zanimljivosti u ovogodišnjem izdanju; kako bi to moglo da utiče na Đokovića i najveće asove tenisa?

Samo dve nedelje od finala na šljaci Rolan Garosa svakako nisu bile dovoljne mnogima, a naročito Stefanosu Cicipasu, da se na vreme adaptiraju za najbržu podlogu u tenisu. Kao verovatno najveći šok dana odjeknula je vest o porazu trećeg nosioca iz Grčke od neugodnog ali ne i konstantnog Fransesa Tijafoa – i to u samo tri seta. Siromašnih 50% dobijenih poena na drugi servis i niti jedna iskorišćena šansa od 7 stečenih za brejk dovoljno govori o nedostatku mentalnog fokusa i pripremljenosti za Vimbldon jednog od „favorita na papiru“ – barem za ulazak u još jedno polufinale (protiv Đokovića). Sličnih „bombi“ ove godine ima na pretek – za 19. nosioca Sinera to je bio stameni specijalista za Grend slemove Fučovič, za 30. nosioca Davidovič-Fokinu na travi mnogo iskusniji Denis Kudla, za dvostruku osvajačicu Vimbldona Kvitovu – Sloun Stivens, a sigurno je da na svoje naredne mečeve spokojno ne gledaju drugi nosilac Medvedev (protiv Štrufa, kobnog po sunarodnika Rubljova u 1. kolu Pariza), osmostruki šampion Federer (protiv brzopoteznog Manarina), Monfis (13) protiv O’Konela, Nišikori protiv Popirina. Brojni mečevi su „otvoreni“ i mogu poprimiti veoma čudan tok poput jučerašnjeg trilera Marej - Bazilašvili, i to susret Šapovalova (10) i Kolšrajbera, Kirijosa i Ambera (21), Verdaska i Dimitrova (18), Čilića (32) i Karusa i nedovršeni mečevi Fonjini – Ramos Vinjolas i Ote-Rinderneš. Zaista veliki broj na prvi pogled neizvesnih mečeva prvog kola – uz još nekoliko onih u kojima će nastupiti srpski igrači i oni nešto manje „u centru pažnje“ teniske javnosti u poslednje vreme) mogli bi značajno da izmene očekivanu „mapu“ turnira u konkurenciji muškog singla već za drugo kolo – a tek i nadalje...Naravno, za one koji budu priredili iznenađenja – ogroman izazov će biti absorbovati doživljaj uspeha i povratiti fokus na narednog protivnika, a naročito za one kojima trava tradicionalno nije „saveznik“, ili one koji možda više neće biti na talasu nadahnuća iz svog prethodnog meča. Najbrža podloga teniske turneje – a pogotovo ako je klizava kao što je danas bila na svim terenima usled kiše i vlage – ne prašta puno toga, a ume i dodatno da namući – što znači da je prostor za toleranciju ili moguće ispravljanje grešaka izuzetno mali.

Iako se ovih dana ime Džeka Drejpera dostea često spominjalo na društvenim mrežama zbog uloge njegoog oca u davnim pregovorima o uzimanju Britanskog državljanstva sa roditeljima njegovog današnjeg suparnika – osvajanje prvog seta je protivniku prvog igrača sveta dalo sasvim fin igrački kredibilitet, koji je Đoković galantno pohvalio pred medijima na kraju meča. Skoro se ne pamti kada je petostruki osvajač Vimbldona izgubio svoj prvi set prvog meča ovde, a naročito kada je otvarao dnevni program na Centralnom terenu kao aktuelni šampion. No, posle epskog povratka u mečevima protiv Musetija i Cicipasa u Parizu – paradigma Novak je evidetno redefinisana u smislu da ovakve „pojave“ imaju stimulativno dejstvo na prividno nepobedivog Srbina. Uz činjenicu da je Drejper do kraja meča uzeo manje gemova nego u prvom setu, Novakovih 25 rekordnih asova i sjajna statistika osvojenih poena na 1. i 2. servis – lepo se nadovezuju na perspektivu Đokovićevog žreba u smislu lansirne rampe ka 20. Grend slem tituli. Da Novak nije imao „ono“ iskustvo na Ju-Es Openu i poraz u finalu Rolan Garosa 2020 protiv Nadala možda bismo danas pričali o mogućnosti da Novak u Londonu ovog juna/jula juri skoro nedostižnu 22. Grend slem titulu – ali su ta negativna iskustva utemeljila impresivni voljni momenat i psihofizičku pripremljenost svetskog broja 1 do te mere da se možda nikada do sada na njegovu Grend slem kampanju u predgrađu Londona nije gledalo sa toliko pouzdanosti i izvesnosti. Izazova će biti, kao i zanimljivih prekombinovanja mape žreba iz kola u kolo – ali bi veoma iznenadilo kada bi se Đoković našao pred značajnijim izazovima pre polufinala.

Ako uspe da dobro krene i progresivno diže igru, i Rodžer Federer bi mogao ove godine da bude kandidat za najviši plasman – a pobeda na Majorci i stil igre ravnih udaraca (uz jak servis) bi Medvedevu mogao da pruži sličnu perspektivu. Zanimljivo će biti videti da li bi Nik Kirijos – u slučaju da je zaista spreman kao što kaže da jeste – mogao da ima dobar turnir, i time učini treće i četvrto kolo veoma zanimljivim u delu žreba gde se nameću pobednik Kvinsa Beretini i sve bolji igrač na svim podlogama Zverev. Nalik na drugu fazu Rolan Garosa – sva je prilika da će se mnogo intenzivnija borba za plasman u finale voditi u donjem delu žreba – u kome će konstantnost nivoa igre biti najveći izazov za sve koji budu pretendovali da zabeleže verovatno do sada svoj najbolji nastup na Vimbldonu. Od naših ostalih igrača, možda je žreb najviše bio naklonjen Krajinoviću – ali je forma popularnog Somborca i družine izuzetno varijabilna ove sezone, što ih je ovde udaljilo od dragocenog statusa nosioca. Da je moglo da bude mnogo gore – moglo je, pa bi bilo poželjno da se ovakav „umeren“ žreb shvati kao veoma povoljna okolnost u okviru kojeg bi borbena igra i najviši mogući nivo motivacije mogli da dovedu do prekida sa neslavnom nedavnom prošlošću i okretanje „novog lista“ u ovogodišnjim nastupima za Lajovića, Krajinovića i Đerea. Tu priliku je do sada dobro prepoznao Miomir Kecmanović – pobedom nad neugodnim Bagnisom – dobro raspoložen ove godine na Vimbldonu i spreman da „skupo proda kožu“ protiv ne baš tako impresivnog 8. nosioca Bautiste Aguta u drugom kolu.

Vimbldon ne bi bio ono što jeste da se njegova važnost ocrtava samo u zbivanjima na terenu – i to je aspekt koji bi i ove godine mogao da ima bitan uticaj na tok takmičenja, rezultate i izvedene prilike za neke od njegovih učesnika. Publika je tu od početka – doduše u ograničenom broju i samo sačinjena od domaćih obožavatelja, impozantni društveni i kulturni programi aktivizma takođe – a naravno i oni vezani za interesne grupe koje na najvažnijem turniru sezone redovno sastanče i oglašavaju se tim povodom. Zbog svega toga će biti zanimljivo videti koja će i kakva biti uloga medija u datom trenutku, i kakve bi reakcije to moglo da izazove pri igračkom kadru. Ako bi to eventualno bila tema za brigu navijača Novaka Đokovića – stručni utisak je da je broj jedan ove godine više nego spreman da maksimalno ograniči ulogu tog segmenta profesionalne teniske stvarnosti u njegovoj svakodnevici na Vimbldonu. Nadajmo se da će rezultati Novakovih nastojanja van terena i na njemu biti komplementarni u sveukupnom uspehu i konačnom ostvarenju izravnanja sa karijernim rivalima Federerom i Nadalom po broju osvojenih Grend slem titula.

Uz žal za svim našim igračima i igračicama koji su zastali u kvalifikacijama, Vimbldon 2021. je dobro počeo za Srbiju. Idemo dalje, uz sunce i jagode!

(Vuk Brajović)