BOGOVI SU PADALI NA TRAVU, KOJI OD NJIH ĆE OSTATI DOLE! Da li će manični ponedeljak dati odgovore o ishodu ovogodišnjeg Vimbldona?

Najprestižniji teniski turnir na svetu gaji brojne elemente jedinstvene tradicije, što ga čini posebnim događajem u kalendaru sportskih zbivanja svake godine, onih u kojima se održavaju kontinentalna i globalna prvenstva, pa i same Olimpijske igre.

Sa velikim nestrpljenjem su teniski poklonici u Britaniji (jedini sa pravom da kupe karte) i širom sveta očekivali da vide kako će ikonična trava dočekati asove njima omiljenog sporta, namučene posle duge sezone na šljaci i – za neke – sa samo dve nedelje na raspolaganju da se adaptiraju na najbržu podlogu na turneji; i imali su šta da vide, a tek da o tome i pričaju. Teniski bogovi su u prvoj nedelji redom padali na stražnjice - neki sa takmičarski fatalnim ishodom, a neki uz salvu negodovanja i komentara. Kombinacija vlažnih uslova i savršeno odnegovane trave posle kovid-pauze stvorila je uslove više primerene za dečije radosti tokom „lažnog“ početka ostrvskog dugog i toplog leta nego za tenisko nadmetanje na najzahtevnijoj podlozi, pa su padove pratile i povrede, i suze, na terenu i u publici, a čuli su se i apeli da se „ova trava“ zameni – pravom. No, posle svega toga – najizdržljiviji asovi su se uspravili i zauzeli odvažan stav spremnosti da nastave dalje, što i ovog poslednjeg „maničnog ponedeljka“ (kada se igraju svi mečevi četvrtog kola u jednom danu) pre gašenja pravila „nedeljne pauze“ (od 2022.) donosi vrhunac pozitivne tenzije i daje nam pravi uvod u priču o njihovim šansama za plasman u četvrtfinale ovogodišnjeg Vimbldona.

Kod „džentlmena“ – počnimo od našeg i svetskog broja jedan. Đoković je za sada dobro „materijalizovao“ još jedne neuobičajene pripreme za Grend Slem (za Rolan Garos – igranjem na Belgrade Openu, za Vimbldon – u dublu na Majorci) solidnim pobedama protiv Drejpera, Andersona i Kudle – uz manifestaciju svega što prati njegovu karakterističnu pojavu, igru i odnose sa teniskim „establišmentom“ od početka karijere. Igrom i ponašanjem „nije dao na sebe“ na njemu svojstven način kombinacijom impresivne statistike (protiv Andersona) i „fajterske osornosti“ (protiv sebe i Kudle) došao pred zanimljive izazove koje druga nedelja na ovogodišnjem Vimbldonu nosi. Današnji meč protiv Garina se održava u njemu ne baš omiljenom ranom terminu (telegeničnost meča Federer – Sonego je izgleda odnela prevagu) – što bi kod Novaka moglo da izazove i dodatni inat i viši nivo mentalnog fokusa koji bi podstakao najviši nivo igre i „brisanje“ Čileanca Garina sa terena u tri seta. Opasnosti su u tome da Novak uđe u meč iritiran ovom odlukom i sebi dozvoli preveliki broj grešaka sa neizvesnim ishodom, a da veliki server Garin kroz takav tok meča stekne sve više samopouzdanja i krene da odigrava ono što inače ne bi. Čileanac je imao dosta lak žreb, a i pored toga je u svakom meču gubio barem po jedan set – što ukazuje na to da na ovoj podlozi još uvek nema kontinuitet u igri pomoću kojeg bi mogao da bude pretnja protivnicima „većeg kalibra“. No, i ako se desi „scenario dva“ – očekivanja su da će se Novak iskobeljati iz problematičnih situacija, makar meč otišao u više od 3 seta – biti (naj)bolji kada je najpotrebnije, prevashodno zahvaljujući mentalnoj čvrstini i posvećenju imperativu osvajanja svog 20. Grend slem trofeja i šestog u Londonu.

Veoma zanimljivo će biti pratiti susret koji će pobedniku meča Đoković-Garin predstaviti protivnika u četvrtfinalu. Snažni Mađar Fučovič je uvek posebno motivisan na Grend slemovima (setite se njegovih mečeva sa Novakom u Njujorku i Rodžerom u Melburnu) – što potvrđuje i ove godine, sjajnim pobedama protiv Sinera i Švarcmana (u 4 seta). Na megdan mu dolazi peti nosilac Rubljov, redovno klimav na početku kampanje na travi (pobeđeni Delbonis i Fonjini u 4 seta, Haris u 3) i ako Andrej ne bude odigrao svoj najbolji meč do sada na Vimbldonu, još jedan „autsajder“ (posle Štrufa u prvom kolu Rolan Garosa) će se okititi slavom na račun nikada bolje plasiranog Rusa. Fučovič oseća da to može da ostvari, ali ako Rubljov uspe da bude i precizan kao što je i brz, potvrdiće svoj status i bukirati mesto u jednom od tri projektovana „super-četvrtfinala“.

Hačanov je verovatno zadovoljan svojom igrom, a pogotovo rezultatima na Vimbldonu ove godine i Rus stabilno diže formu nalik na sezonu kada je solidno namučio Novaka u prvom setu upravo u šesnaestini finala na terenu broj 1. Osim protiv autora mega-iznenađenja prvog kola Tiafoa, Karen nije ni bio previše testiran do sada, tako da će mu nadirući Seb Korda biti najbolji mogući test za pouzdanost i raznovrsnost igre bez koje neče moći da se nada eventualnom istorijskom prolasku u polufinale protiv boljeg iz meča Šapovalov – Bautista Agut. Sa druge strane, mladi i lepršavi Amerikanac sa izuzetnim teniskim pedigreom koji potiče od nekadašnjeg osvajača Australijen Opena i drugoplasiranog na Rolan Garosu i ATP listi – oca Petra Korde – privukao je dosta pažnje svoji dosadašnjim pobedama protiv DeMinora (Hoanga) i Evansa u četiri seta, a pre svega raznovrsnom, lucidnom i preciznom igrom sa puno promene pravca udaraca i atleticizma, što sugeriše da ima kapacitet da odigra bolje i protiv boljih od sebe. Veliko je pitanje da li će imati i mentalnu spremnost da uđe u ovaj i naredni meč bez prevelike treme i da se izbori sa pritiskom ostvarenja velikog rezultata tokom istih.

Denis Šapovalov je prošao kroz pakao u prvom kolu (Kolšrajber u 5 setova), a onda plovio po bonanci (Anduhar predao, vremešni Marej skoro ponižen u 3 seta) do šesnaestine finala i njegovog najvećeg izazova do sada. Kanađanin ima ogroman servis, uobičajeno pouzdanu i efikasnu 1-2 kombinaciju i može da parira i najboljim igračima na svetu jakim spinovima iz prelepog bekhenda i nešto manje pouzdanog forhenda, ali je kod njega najveći problem – mentalna spremnost. Tokom sezone 2021. često je odsustvovao sa takmičenja iz tog razloga, padao kada je dolazio u priliku da se izdigne – i danas će njegova glava biti na velikom testu protiv igrača koji je jedan od najvećih „komplikatora“ za protivnike sa tom vrstom problema. Roberto Bautista Agut se najvi še muči na travi od svih podloga, što je i ove godine bio slučaj (Milman u 4, Kecmanović u 5 setova!) ali je španski asketa sve bolji što stvari postaju teže, tako da i njemu najteži protivnik do sada može predstavljati samo pozitivan izazov. Ako uspe da iskontroliše Kanađaninov servis, uđe u razmene duže od 4 udaraca, raširi teren i drži greške pod kontrolom – bili bi veliki izgledi da se Roberto Bautista Agut ove godine nađe među najvažnijim kandidatima za plasman u polufinale Vimbldona.

U donjem delu žreba – tek naizgled manje uzbuđenja: siloviti Beretini (realizacija poena na prvi i drugi servis protiv Bedenea – preko 80%) bi trebao žestoko da podbaci protiv Ivaške da bi njegov pobednički niz sa Kvinsa bio prekinut u šesnaestini finala, dok bi ponosni eliminator Federera iz Halea mogao da iznenadi jedino ako bude odigrao meč života protiv inspirativnog protivnika i uspeo da se opet uzdigne posle neminovnog pada koizji protiv velikih servera sledi sredinom drugog ili trećeg seta. Beretini izgleda dosta stabilno na travi, izvodio je besprekorno njemu omiljene 1-2 kombinacije i bivao izuzetno agresivan u ostatku poena i sigurno je da po prikazanom nivou igre sa pravom gleda put velikog finala i revanša za veliku pobedu Đokovića u četvrtini finala u Parizu.

„Šareni“ su do sada bili nastupi Ože-Alijasima ove godine na Vimbldonu (Monteiro u 3 ali Imer u 4 seta), a veliku šansu da ga zavije „u crno“ imao je fizički nedovoljno spremni teniski „anfan teribl“ Nik Kirijos, koji za svoji prvi set protiv Kanađanina (6-2) kaže da je bio jedan od najboljih na travi ikada. Fortuna je pogledala imenjaka Feliksa, ali je baš malo verovatno da će to biti slučaj i protiv Zvereva, koji je odlično počeo turnir (pobede u 3 seta protiv Grikspura i Sandgrena) ali onda ponovo počeo da „brlja“ na servisu i sa neiznuđenim greškama u pobedi protiv Frica. Saša je tada imao „loš dan“ na poslu, ali je u poslednje vreme pokazao da ume da se resetuje i uz novi nivo lične i igračke zrelosti bude dovoljno fokusiran da bi bilo skoro izvesno prognozirati da će on biti taj koji će podeliti megdan sa boljim iz meča Italijana i Belorusa.

Mnogi su otpisivali Rodžera Federera i pre u karijeri, i ranije na ovom turniru – ali je on sklopom veoma srećnih okolnosti i povoljnog žreba stigao u šesnaestinu finala sa aurom pretnje za svakog sledećeg protivnika. Diže Rodžer igru kako turnir napreduje, stiče sve veće samopouzdanje i biva sve efikasniji – ali je takođe činjenica da je oreol osmostrukog šampiona Vimbldona imao svoju važnost u važnim momentima mečeva protiv Manarina, Gaskea i Norija. Bojazan za navijače „maestra“ je da bi fizički potpuno spreman igrač – koji pritom nema apriori previše respekta – mogao da ga nadtrči i nadigra u dužim razmenama – što bi kod „krnjeg“ Federera moglo da dovede do serije grešaka i pasivne igre koja vodi u poraz. Da li je Lorenco Sonego takav igrač, o tome je diskusija sasvim otvorena, jer se u poslednjih godinu i po pokazalo da žilavi Italijan ima velike ambicije i igru da bude u vrhu novog talasa asova sa Apeninskog poluostrva koji će se ustaliti u Top 30 ATP liste. Ako Rodžer danas bude na visini ovog delikatnog zadatka, to bi bilo sjajno za sve i svakoga vezanog za ovaj turnir – jer će onda doći do erupcije spekulacija na temu revanša Đokoviću za duboko bolan poraz u finalu 2019., a svi znamo na šta to može da liči.

I, na kraju rezimea muškog žreba – ultimativni „crni konj“ Vimbldona 2021. Hubert Hurkač izaziva na travi sve boljeg drugog nosioca Danila Medvedeva u sudaru predstavnika nove generacije šampiona. Poljak je niz od 7 poraza zamenio onim od 3 pobede u Londonu i jedini je od ovde spomenutih koji nij,e izgubio set – što znači da su mu servis i kvalitetna raznovrsna igra sa osnovne linije/iz terena i na mreži na pobedničkim podešavanjima. Ako je Medvedev zbog ovoga zabrinut – i trebao bi da bude, jer je odigrao najviše setova od ostalih učesnika 16/finala, jedva se izvukao protiv Štrufa i prvim povratkom u karijeri posle zaostatka od 2:0 u setovima izvukao „živu glavu“ protiv veterana Čilića. Danila treba pohvaliti na tome da njegova izrazita „hard kort“ igra (pre svega vidljiva po tajmingu i postavljanju za udarce) izgleda sve bolje na travi, kao i da je dobro raspoložen i mentalno veoma stabilan, što fino upotpunjuje već stečeni šampionski pedigre i profil velikog borca. Ako tražimo najinteresantniji meč 16/finala kod muškaraca ne biste pogrešili da izaberete baš ovaj, jer može da bude i veoma indikativan za dalji razvoj situacije u donjem delu žreba u nastavku turnira.

„Ne veruj u idole“ pesma je legendarnih Pilota koja prožima skoro sve što se do sada desilo u kvalifikacijama i prva tri kola turnira u singlu kod dama. (Is)padale su i plakale Serena, Venus, Kenin, Muguruza, Sakari, Konta, Pavličenkova, Bertens, Kontavejt, Zidanšek i ostale, a danas su tu kinesko-rumunsko tinejdž čudo koje igra pod zastavom Velike Britanije Ema Radučanu, još jedna iz te serije Koko Gof - te Ruskinja Samsonova i Švajcarkinja Golubić, da upotpune mozaik tradicionalne nepredvivosti u ženskom tenisu. Tri sjajna meča će zaokupiti pažnju svih ljubitelja tenisa širom sveta i to prve nositeljke Barti protiv fantastične dvostruke šampionke Rolan Garosa Krejčikove (nikad bolja ni na travi), spomenute Eme Radučanu protiv „prgave“ saučesnice teniske epizode serijala „Laži i istine“ Ajle Tomljanović (takođe odlične ove godine na Vimbldonu) i sedme nositeljke i miljenice ženskog tenisa Ige Švojntek i heroine arapskog sveta Tunižanke Ons Žaber. Tek nešto manje zanimljivi će biti mečevi Gof – Kerber („Endži“ je preporođena posle trijumfa u Bad Homburgu), Badosa – Muhova (malo teže došle do 16/finala ali uz sve bolju formu), Kiz – Golubić (Švajcarkinja vrlo ubedljiva, trava joj nikada nije više prijala) Ribakina – Sabalenka (dolazeća Ruskinja pod zastavom Kazahstana kao izuzetan izazov za drugu nositeljku iz Belorusije, često nestabilnu na Grend Slemovima) i Karolina Pliškova – Samsonova (obe imale težak žreb, sudar iskustva i mladalačkih aspiracija). Iako gornji deo žreba „blješti“ od kvaliteta, pedigrea i inspiracije - kvaliteta koji će sigurno biti tu i posle 1/16 finala, donji možda sadrži i autentične „crne ždrebice“ daljeg toka turnira, što će naredni mečevi verovatno i pokazati. Status nositeljki nije puno značio ni do sada, a neće ni do kraja turnira. Neke igračice su ulaskom u drugu nedelju postigle svoj maksimum, ali će ipak njihove protivnice morati da se pomuče da bi im to i dokazale. Neke veruju u sebe više nego ikada, i sve više iz meča u meč – a neke imaju stratešku dubinu stečenu kroz osvajanje prethodnih titula i ulazak u završnice turnira koje će (sa svojim stručnim timovima – što je veoma važan faktor u ženskom tenisu) probati da iskoriste na optimalan način. Prognozirati favoritkinje u najvažnijim mečevima je bukvalno nemoguće, u onim koji su manje važni i ne tako značajno, ali su mnogi mišljenja da će 16/finala kod dama dati pravi uvid u to koje od njih imaju „šampionski štof“. Drugim rečima kod dama nas čeka čisto tenisko uživanje, i veoma dobro je što nas je Vimbldon 2021. počastio tim pozitivnim iznenađenjem!

Status apsolutnog favorita nikada nije bio dobar za Novaka Đokovića, i on je toga svestan verovatno više nego ikada ove godine u Londonu. Borba sa tim ume da proizvede tenziju sa kojom se treba izboriti – bilo da ona dolazi iznutra, od neposrednog okruženja ili sa tribina. Vimbldonska publika je ponosna na svoju autentičnu ulogu i uvek će nastojati da je istakne tokom turnira, i Novakov „otpozdrav“ posle trijumfa nad Federerom 2019. je važna platforma njegove šampionske zrelosti na koju bi trebao da stupi od 16/finala pa nadalje. Ukus zalogaja trave tog dana je sigurno prisutan u Novakovim čulima i danas, kada počinju zaista pravi izazovi pred zacrtano osvajanje 20. Grend slema i konačno sustizanje njegovih najvećih rivala Federera i Nadala. Ako drugim igračima u gornjem delu žreba ovaj Vimbldon nije „Šekspirovski važan“, svakako im se ne mogu umanjiti motivi za najbolji plasman ovde u karijeri – pre svega mislivši na Fučoviča, Rubljova i Šapovalova. No, pravi izazivači osvajača dve od pet Vimbldonskih trofeja zaredom se nalaze u donjem delu žreba – predvođeni Beretinijem, koji je sjajnom igrom u trećem i četvrtom setu protiv Novaka u Parizu naznačio da bi „nastavak“ ovog rivalstva mogao da se izdvoji u posebnu kategoriju teniskih „klasika“. Ako ga ne ponese momenat slave i povoljan žreb, Italijan bi mogao da nastavi da krči put do finala protiv nešto umornijeg Zvereva, čak i iscrpljenih Federera ili Medvedeva – i lakše nego što je bilo ko očekivao izađe na dvoboj Novaku 11.jula na Centralnom terenu kompleksa Ol Ingland Loun Tenis Kluba , uz svesrdnu pomoć publike. U tom procesu svakako ne treba zanemariti kvalitete Zvereva, zrelost Medvedeva i „šampionstvo“ Federera – ali će Mateo Beretini ostati bez statusa favorita za ulazak u finale prevashodno ako ga sam sebi bude oduzeo.

Sjajan teniski dan je pred nama – da zaceli rane posle jučerašnjih razočarenja ljubtelja sporta u Srbiji, ali i da potvrdi zbog čega je tenis – više od sporta!

Kurir sport / Vuk Brajović