BAJKA ILI STVARNOST: Novak veliki favorit, ali nije jedini u tom statusu koji ima brige pred naredne mečeve na Vimbldonu
Teško je išta više okarakterisati kao čudo u profesionalnom tenisu, ali se uspesi Ože Alijasima, Fučoviča, Hurkača (i donekle Šapovalova) u završnoj fazi ovogodišnjeg Vimbldona mogu opisati barem kao „sportska bajka“. Na njihovu žalost – bajka je ispričana za Radučanu, Gof, Samsonovu, Tomljanović, Golubić i naposletku za arapsku sportsku heroinu Žaber – ali polufinalistkinje Barti, Kerber, Sabalenka i Pliškova imaju svoje sjajne, autentične priče koje i dalje traju. Da li će opet naizgled nepobediva Kerber (šampionka iz 2018) uspeti da ponovi svoje najznačajnije karijerno ostvarenje – ili će se po prvi put na tronu naći prva igračica WTA liste Barti, favoritkinja iz senke Pliškova ili do sada nedovoljno afirmisana na „slemovima“ Sabalenka – veoma je teško pitanje za odgovoriti, jer nivo tenisa igračica u ženskom polufinalu je retko bio tako visok i istovremeno ujednačen. Iskustvo i ponos bi mogli da budu faktori koji će nam dati odgovor za pobednice mečeva u polufinalu – pod pretpostavkom da će sve biti fizički spremne da odigraju svoj najbolji tenis.
Kod muškaraca je danas na programu četvrtfinale – i za tu priliku je moguće povući nekoliko paralela u odnosu na zbivanja u ženskom delu turnira. „Bajkoviti“ Kanađani, Mađar i Poljak se nisu našli u završetku Vimbldona potezom „čarobnog štapića“ već strahovitom borbom i prevazilaženjem iskušenja i statusa autsajdera protiv igrača sa značajno bogatijim teniskim pedigreom. Tu se pre svega izdvaja današnji Novakov suparnik Fučovič – koji je do sada pobedio Sinera, Švarcmana i Rubljova – i za čiju igru i takmičarski voljni momenat je svetski broj 1 imao samo reči hvale. Novaku je sigurno na umu i dalje onaj jedan izgubljeni set iz Njujorka 2018. godine – uz sve ono što je Marton demonstrirao u brojnim mečevima protiv izrazitih favorita od tada do danas. Mađar je veliki borac – koji ume često da ima loš ili lošiji početak meča – ali će se uvek boriti da iz ničega stvori nešto i vrati se u meč na sve moguće načine. Protiv velikana tenisa poput Novaka je umeo da odigra veoma solidno, ali faktor velikog stadiona i šampionske aure protivnika tog nivoa je često za njega više opterećenje nego motivacija – što ne znači da nije u stanju da iskoristi šansu ako mu je takav protivnik ukaže. Fizički je jedan od najjačih igrača na turneji – ali iz prethodnih mečeva izlazi dosta „izraubovan“ i pitanje je da li je spreman da ide na četiri seta sa Đokovićem – kondiciono i mentalno. Biće zanimljivo videti da li je u stanju da ugrozi Novaka u prvom setu, a ako mu pođe za reketom da ga i osvoji – biće još zanimljivije kakav će biti Novakov odgovor i stanje na terenu sredinom drugog a naročito početkom trećeg seta. Ako se u program ovog (i ostalih) mečeva još bude umešala i kiša i bude se zatvarao krov – pauze bi mogle da pruže možda i priliku za regeneraciju. Da li bi takav tok meča doveo do neizvesnosti u pogledu ishoda meča Đoković – Fučovič – malo je verovatno, ali bi mogao da se odrazi na psihu našeg asa. U igračkom smislu, Novak će nastojati da nastavi tamo gde je stao protiv Garina – pouzdan i precizan servis, brzo otvaranje terena radi pravljenja prilika za viner, vrhunsko pariranje sa osnovne linije uz atletičnu defanzivu i kontraofanzivu i - kod njega presudno – sjajni duboki riterni kojima izmešta protivnika iz željenog mesta na terenu, čime bi uz jedan ili dva brejka lako uzeo prvi set i trasirao dalji tok meča za idealnu pobedu u tri, pa i četiri seta. Fučovič bi zaista morao da prevaziđe sebe da ovaj meč odvede u pet setova, ali bi tu – po svemu sudeći – bio vrhunac njegovog ostvarenja danas i kraj njegove Vimbldonske bajke.
Federerova bajka na Vimbldonu zvuči pomalo kao oksimoron – s obzirom na to da se u svetu tenisa centralni teren ovog turnira smatra za njegov „drugi dom“ – ali su bili retki oni i među najvećim poznavaocima belog sporta koji su „maestru“ davali šanse da se nađe u četvrtfinalu, a tek da ode koji korak dalje. Rodžer je sada suvereno prisutan, igra sve bolje i bolje – i sve više ga služi sportska sreća. Na megdan mu dolazi fini momak Hurkač, pobednik „boja“ protiv drugog nosioca Medvedeva – sigurno umoran posle dvodnevnog meča osmine finala i četiri pobede u nizu. Ako se uzme u obzir činjenica da je Hubi pobedio u samo jednom meču od kaa je osvojio Majami do početka Vimbldona – moglo bi se očekivati da će veličina momenta nastupa protiv „živog Boga Vimbldona“ i četvrtfinala u udarnom terminu na centralnom terenu predstavljati monumentalan izazov – koji bi mogao da se manifestuje i kroz brzi gubitak prvog, a možda i drugog seta. Svi kvaliteti Hurkača su „na mestu“ – da ne bude zabune – ali da li će on uspeti da ih koncentriše u pobednički plan igre, ili barem toliko da Rodžera natera na seriju grešaka (koje su pratile njegovu raniju fazu nastupa na Vimbldonu ove godine) koja bi mogla da meč učini neizvesnijim – preostaje da se vidi. Federer je osvojio visok nivo samopouzdanja, odigrava njegove karakteristične kombinacije servisa i vinera iz svih udaraca kao u najboljim danima i odlično konzervira fizičku i mentalnu energiju za naredne nastupe i najviše ambicije – čija kruna bi bio revanš Đokoviću 11. jula. Da li će Hurkač uspeti da nađe i najmanju pukotinu u Federerovoj igri ili mentalnoj platformi – pitanje je svih pitanja za sve, kao i za Federera, koji će danas nastojati da pokaže teniskom svetu i narednim suparnicima da će biti spreman za osvajanje svoje 21. Grend slem i 9. vimbldonske titule.
Uprkos svemu ovome, Mateo Beretini je i dalje najozbiljniji konkurent za ulazak u finale iz donjeg dela žreba, i sva su očekivanja da će on to danas i potvrditi u meču protiv iznenađujućeg pobednika osmine finala Zverev – Ože-Alijasim. Italijan je silovit na servisu, bespoštedan u onom što preostane od dalje igre iz terena – a i ritern mu je izuzetno solidan, tako da njegove mečeve sigurno sa posebnom pažnjom odavno skautiraju i njegovi mogući mnogo slavniji rivali. Kanađanin koga od pre nekoliko meseci stručno vodi sjajni Toni Nadal na Vimbldonu potvrđuje svoj talenat i dobar rad, ali bi možda bilo previše očekivati od Feliksa da bi mogao da ovaj meč učini neizvesnim – uz sve neosporne motive i kvalitete prikazane naročito u meču protiv (lošije verzije) Zvereva. Sva su očekivanja da će „azuri“ nastaviti fudbalsko slavlje – teniskim – i da će Mateo i ovom pobedom istaći kandidaturu za do sada najviši karijerni uspeh u nedelju.
Drugi ponosni predstavnik zemlje sa zastavom motiva javorovog lista u četvrtfinalu, Denis Šapovalov, po mnogima je bio viđen barem u četvrtini finala ovodogišnjeg Vimbldona – i na njemu je da potvrdi da je kadar da načini barem još jedan korak dalje u žrebu. To neće biti nimalo lako protiv iznenađujuće solidnog Karena Hačanova – zverski namučenog petosetnim trilerom protiv Seba Korde u osmini finala – jer je i Rus „igrač momenta“ kome velika scena može itekako da prija (npr. pobeda nad Đokovićem na Pariskom mastersu). Popularni „Šapo“ poseduje raznovrsniju i lepršaviju igru – koja na travi ima svoje ograničeno dejstvo – ali čak i u tim uslovima može da iskoristi ove prednosti kako bi u odlučujućim trenucima setova ili meča osvajao poene. Obojica raspolažu ogromnim servisima, i biće od izuzetne važnosti upravo kakvim će riternima odgovoriti na taj izazov. Energetski je Šapovalov u prednosti, fizički je bolje struktuiran za viši nivo igre na travi – ali je Hačanov fajter koji ume da završi ono što je započeo, doduše ponekad sa previše „meandera“ na tom putu. Uz sve prethodno napisano – faktor mentalne pripremljenosti bi trebao da donese prevagu u ovom meču, jer će on biti presudan u tome koliko će jedan i drugi biti u stanju da se „isčupaju“ iz teških situacija i minimiziraju broj grešaka – kojih će, u ovim okolnostima, sigurno i biti.
Bajka ili stvarnost – pitanje je koje će svaki gledalac ovih sjajnih mečeva proživljavati u traženju odgovora na svoj način narednih sati i dana. Tenis koji igraju Đoković i Federer je odavno nešto više od sporta, ali su uspesi mladih nada nešto što aspekt fantastičnog u tenisu tako lepo ističe i zaokružuje – i pruža novi nivo inspiracije za sve koji će uživati u ovim izuzetnim nadmetanjima koja su pred nama. Ipak, pobednike definišu neke stvari koje ostaju u dubinama ličnosti i karaktera velemajstora tenisa – i sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo šta će od toga prikazati na travnatoj podlozi Ol Ingland Loun Tenis Kluba do kraja ove međunarodne sportske nedelje!
(Vuk Brajović)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega