NOVAK I NEIZVESNOST: Pariski Masters je retko kada teniski izjednačen, ali da li će to biti glavno na agendi poslednjeg u sezoni?

Iako nas je tokom “ere Kovida” skoro pa navikao na nešto duže pauze u svom takmičarskom kalendaru, retko kada je forma Novaka Đokovića bila veća misterija nego pred naredni Masters u Parizu. Ako smo pred ovogodišnji Vimbldon mogli da ga posmatramo barem u dublu na Majorci – ovih dana je sav sadržaj poticao sa treninga sa Medvedevom u balonu Muratoglu akademije, odnosno sa Dimitrovim iz Akor Arene. Naravno, nedovoljno da se stekne bilo kakav utisak, osim da je Novaku drago da je ponovo na turneji i među svojim kolegama. Izbor da sa Krajinovićem nastupi i u dublu (viđen i u slučaju još nekolicine „ozbiljnih“ singl asova – Cicipasa, Rubljova, Hačanova i Fonjinija) svedoči o tome da se Nole uželeo takmičenja – kao i da se polako priprema za predstojeće mečeve Dejvis Kupa u Austriji.

Za neke pratioce tenisa ovo sigurno budi sećanja i na neslavno završenu kampanju na Olimpijskim igrama u Tokiju, a možda navodi i na to da se Pariz posmatra kao platforma za takmičenja koja nose veći značaj – u smislu takmičarskog prestiža (Završni Masters u Torinu) i nacionalnog ponosa (Dejvis Kup). Svejedno, žreb koji je pred prvim igračem sveta u „gradu svetlosti“ sija od izazova (barem na papiru) – u kome ga čekaju prvo stameni Fučovič ili neugodni Fonjini, a zatim potencijalno sve igrači koji su u proteklim nedeljama – bez obzira na svoj rang – ostvarili zapažene rezultate i nagovestili da bi (pod uslovom da nisu fizički umorni i imaju visoku takmičarsku motivaciju) mogli da doguraju do završne faze poslednjeg Mastersa u sezoni: Basilašvili/Monfis, Rubljov/Fric/Nori/Opelka, Cicipas/Hurkač/Marej/Ože-Alijasim i Zverev/Medvedev. Kao i uvek, dobri treninzi i solidan prvi meč će značiti puno našem asu za dalji hod kroz turnir, a motivacija i iskustvo će biti važni kako bi odgovorio na izazove varijacija u igri koji svaki sledeći protivnik nosi – sa namerom da se samopouzdanje stekne i tempira za najveća iskušenja u poslednja dva kola. Ipak, ove godine u Parizu će ona nastupiti možda i ranije nego što je to pre umeo da bude slučaj – pa će biti izuzetno interesantno pratiti nivo Novakovih performansi i psihološkog stanja kroz turnir.

S obzirom na trenutnu formu, retko se pamti da je u Parizu proteklih godina bilo toliko igrača koji bi mogli i da potvrde svoju aktuelnu vrednost – ali i da dokažu da njihovi nedavni rezultati sigurno nisu bili slučajnost. U tom smislu, gorenavedenom spisku svakako treba dodati polufinaliste Beča Sinera i Alkaraza, polufinalustu Moskve i Sankt Petersburga Čilića, finalistu Beča Tijafoa, osvajača Moskve Karaceva, nikad boljeg Ruda, uvek neugodne Bautistu Aguta i Karenjo Bustu, u Parizu ostvarenog Hačanova... Bilo bi lepo ovom spisku dodati i nekadašnjeg finalistu Krajinovića – ali je sumnja da će neko od naših igrača uspeti da se domogne i trećeg kola poprilično opravdana njihovim nedavnim rezultatima.

Pariz će biti zanimljiv i po onome što će se dešavati van terena – tačnije na konferencijama za medije igrača i zvaničnika turnira i Teniske federacije Francuske (organizatora jednog od četiri sezonskih Grend Slemova), na kojima bi jedna od gorućih tema mogla da bude i „afera Melburn“ – o čemu će se barem indirektno govoriti skoro svakodnevno. Koliko bi taj segment zbivanja na svetskoj teniskoj sceni mogao da utiče na igru i odnose igrača – biće veliki test za sve koji će aktivno pratiti ili učestvovati u igrama na terenu i oko njega narednih dana u glavnom gradu Francuske.

(Kurir sport/Vuk Brajović)