DEJVIS KUP LEKCIJE I BUDUĆNOST SRPSKOG TENISA: Šta je svetski šampionat rekao o stanju u sportu koji je proslavio Srbiju u svetu!

Završno takmičenje teniske sezone - Dejvis Kup - tek što nije okončano, a o tome ko će replike čuvene “salatare” nositi kući odlučuju Ruska tenska Federacija i Hrvatska. Zašto Srbije nema u samoj završnici puno je pisano i pričano proteklih dana – ali je činjenica da je i posle suza iz 2019. i ovogodišnjeg razočarenja uloga Srbije i uticaj njene perjanice i prvog igrača sveta Novaka Đokovića dobila posebno priznanje time što je našoj reprezentaciji ponovo dodeljena “posebna pozivnica” za učestvovanje u grupnoj fazi Finalnog takmičenja 2022.

S obzirom na činjenicu da su – osim Đokovića i Ćačića – svi ostali reprezentativci naše zemlje imali sezone za zaborav, možda bi se moglo reći da je tim Srbije još i dobro prošao na ovogodišnjem izdanju “svetskog prvenstva u tenisu”. Koliko se to može reći I za njihov “renking” na ATP turneji – moglo se videti i po tome koliko su se mučili – i konačno gubili mečeve – protiv znatno lošije rangiranih igrača iz Austrije, Nemačke, Kazahstana i Hrvatske. U tim uslovima, treba biti zahvalan pre svega “bratskom” timu Ruske teniske Federacije što nas je pobedom nad Španijom “preneo” iz Insbruka u Madrid – kao i svakom igraču koji je – pored Đokovića – doneo bod Srbiji kako bi se uopšte našla u izboru za drugu najbolju reprezentaciju grupe. Možda je baš zato izbor da otvori polufinalni meč protiv Hrvatske pao na Dušana Lajovića – i da je, bez obzira na prikazanu igru koja je znatno ispod njegovog nivoa – uspeo da nastavi niz osvojenih gemova sa kraja prvog seta i na početku drugog – možda bi se danas potpuno drugačije pričalo o njegovoj ulozi u ovom Dejvis Kupu – pa možda i u finalu protiv Rusije. “Iks faktor” najveće zvezde u nastajanju ovog Dejvis Kupa – Borne Goja, koga je danas na završnoj konferenciji za medije izdvojio i sam predsednik Međunarodne teniske Federacije Dejvid Hegerti – svakako nije bio lako rešiva enigma ni za naše igrače – ni za selektora, pa argument da je možda Kecmanović imao više samopouzdanja u njegovoj igri uprkos bolnom porazu protiv Kukuškina ne može da se smatra kompletnim.

Svaki poznavalac tenisa i formata Dejvis Kupa je dobro znao da je prava šansa Srbije u osvajanju oba boda u singlu – a da je za pobedu nad najboljim dublom sveta bilo potrebno pravo malo čudo – jednako onome kada bi, na primer, Čilić pobedio Đokovića. Isto tako, dobro se zna koliko je dubl takmičenje drugačije po svojim igračkim i strateškim zahtevima od singla – i da Novak Đoković od pre nekoliko godina, bez mnogo bolje igre na mreži i pouzdanog servisa koji ga odlikuje danas – ne bi imao šta da traži protiv mnogih drugih majstora ovog formata, a kamoli protiv idealno postavljene formacije dešnjaka Mektića i levorukog Pavića. Za one koji su imali prilike da gledaju treninge najboljeg igrača sveta u singlu sa njegovim pandanom u dublu – mogli su da se uvere da je Mate Pavić toliko kvalitetan igrač da bi u 2021. verovatno dobio sve ostale članove naše reprezentacije i u singlu – pa je onda odluka da se ide na “rovitog” Krajinovića umesto oprobanog i za dubl potpuno referentnog Ćaćića bila samo – činjenično iznenađenje za protivnika koje se na kraju nama odbilo o glavu. Igrali su Novak i Filip dublove i pre, pobeđivali i neke renomirane dubl-parove – ali je Krajinović u odlučujućem meču pre svega bio spor i bez potrebnog samopouzdanja, što je hrvatskom tandemu često stvaralo klasične “penal” situacije na mreži, koje su lako konvertovali najčešće na stranu Đokovića – tako da je na momente bilo i neprijatno to posmatrati. Formula sa “dva singl igrača” u kojoj je, nažalost, jedan od njih zaista igrao dubl kao da je na singl meču – nije pružila ama baš ništa dobro, što se videlo i po konačnom rezultatu I raspoloženju igrača posle meča.

Zahvaljujći Novakovom izuzetnom uticaju i važnosti u svetu tenisa – Međunarodna teniska Federacija i kompanija Kosmos su odlučili da Srbiji – pored Velike Britanije – drugu godinu uzastopce podare “specijalnu pozivnicu” za učešće u Finalnom delu takmičenja za Dejvis Kup naredne godine, što je još vrednije zbog toga što je broj zemalja – učesnica smanjen sa 18 na 16. S obzirom na činjenicu da je organizator u jednoj meri usvojio Novakove predloge da se broj gradova u kojima će se ovo takmičenje održavati poveća – sa ukupno tri u grupnoj i finalnoj fazi u 2021. na četiri u grupnoj i još jedan - i to najverovatnije Abu Dabi - za finalnu fazu, jasno je koliko aktuelni svetski broj jedan znači takmičenju koje još uvek traži priznanje teniske publike, partnera i medija širom sveta. Spoznaja da je Novak izuzetno cenjen i dobrodošao u Emiratima, u kojima živi i brojna srpska diaspora, trebala bi da predstavlja veliku inspiraciju i podstrek da se na pripremama našeg tima predano radi tokom cele godine – jer bi to moglo da dovede Srbiju u priliku da ponovo bude glavni konkurent za osvajanje prestižnog trofeja najvećeg godišnjeg timskog takmičenja u sportu.

Drugim rečima – što je Novak mogao da uradi za Dejvis Kup tim Srbije u 2021. i za 2022. na terenu i van njega – uradio je! Nova šansa koja je našoj reprezentaciji data u pogledu garantovanog učešća u finalnoj fazi takmičenja naredne godine pokazuje koliko Međunarodna teniska Federacija i novi vlasnici Dejvis Kupa uvažavaju Srbiju kao tenisku silu – iako već nekoliko godina nemamo rezultate u mlađim kategorijama koji obećavaju kontinuitet ovakve uloge i rezultata od 2010. Naovamo. Ako se tome pridoda da bi Beograd mogao da bude jedan od gradova koji bi se u periodu između januara i sredine marta naredne godine našao na spisku kandidata za domaćina takmičenja po grupama – utoliko je fokus na srpski tenis i njegovu perspektivu i veći. To bi značilo da se srpskim tenisom treba ponovo baviti konceptualno i sa novim nivoom posvećenosti i investicija u stručnom i finansijskom smislu – od najmlađih uzrasta i širom cele Srbije, a ne samo u Beogradu – kao i sa Dejvis Kup i Bili Džin Kup reprezentacijama. Više puta je Novak govorio u javnosti na ovu temu, insistirao na njenoj važnosti – i krajnje je vreme da se akteri i situacija ustroje na pravi način kako bi dobar rad u odgovarajućim uslovima pokrenuo lanac obećavajućih rezultata i povratnu spregu između najmlađih teniserki i tenisera i naših priznatih svetskih asova – kako se niz inspiracije uspesima naše zlatne generacije tenisa i stasavanja njihovih naslednika ne bi nepovratno prekinuo. A da li u tom smislu imamo razloga za brigu? Reklo bi se – svakako…

Šta bi trebalo učiniti da se za ovo obezbede podsticajni uslovi? Odgovor je – bukvalno sve, i oko ovog cilja bi trebali da se udruže svi koji na bilo koji način mogu da doprinesu ostvarenju ovog cilja. Hrvatska je – primerice – u periodu u kome su jedino u dublu i donekle ženskom singlu ostvarivali zapažene rezultate – porodila na desetine odličnih mladih igračica I igrača koji su “prepunili” kvalifikacije svih Grend Slemova i ostalih turnira za mlađe kategorije. Iz takvog struktuiranog rada i odnosa su iznikli i Gojo i Serdarušić – i tokom ovog Dejvis Kupa potvrdili svoj kvalitet, perspektivu i pouzdanost, pa čak i vrednost koje obrazovanje uz tenis donosi u formiranju kompletne sportske ličnosti. Dobrih primera ima svugde – a gde su dobre namere, stručnost i dijalog – odgovarajući rezultati su skoro neminovni.

Pred Novakom sada je veliki izazov – na koji način će se postaviti prema kriterijumima za učešće na Australijen Openu. Kada se to reši – na bilo koji način – bilo bi dobro organizovati diskusiju unutar šireg stručnog radnog tima, u kome bi svoje mesto imali i oni koji su učestvovali u kreiranju dosadašnjih uspeha i napraviti sveobuhvatni radni plan koji bi imao jasne kratkoročne zadatke i ciljeve, kako bi se pomoću njih merilo ono što se zaista radi širom Srbije - na nedeljnoj osnovi. Sve ostalo bi bilo guranje glave u pesak, a ako se desi da u ovom periodu dogodine reprezentacija Srbije ne dođe ni do peščanog podneblja Emirata – ili se u njemu zaglavi – to će značiti da važne lekcije iz Dejvis Kup kampanja 2019. i 2021. nisu uzete za ozbiljno – niti naučene. Da smo mogli da, uprkos svemu, dođemo do današnjeg finala protiv Rusije – mogli smo, pa čak možda i da osvojimo Dejvis Kup – ali bi u ovakvoj konstelaciji odnosa to možda bilo i nerealno, i previše. Umesto toga – posmatrajmo ovo kao važan nauk za ono što je najbitnije za srpski tenis u ovom trenutku: njegov sveukupni razvoj i budućnost.

Kurir sport / Vuk Brajović