Španski teniser Rafael Nadal posle osvajanja Australijan opena poveo je trku po broju grend slem titula.

Nadal je stigao do brojke 21, čime je ostavio iza sebe Novaka Đokovića i Rodžera Federera.

Naravno, Rafa je jedna od glavnih sportskih tema u svetu, tako i u Španiji, pa je za čuveni "As" dao opširan intervju u kome je pričao o svim temama, pa i o trci za najboljeg tenisera svih vremena.

Na pitanje, šta će se desiti kada velika trojka, koju čine Novak Đoković, Rodžer Federer i Rafael Nadal, odluči da se penzioniše, Nadal odgovara.

-Ono što se dešavalo celog mog života, tenis će se nastaviti. Ne postoji igrač koji je važniji od samo sporta. Nijedan igrač, ni u ženskoj konkurenciji, ni Đoković, ni ja, ni bilo ko drugi, nije važniji od samog sporta. Na kraju, svake godine postoje četiri grend slemova i devet Mastersa 1.000 i drugih turnira. Tako će biti i dalje, bili mi tu ili ne. Sa time će tenis biti u dobrim rukama. Očigledno je, to se ne može sakriti, da smo poslednjih 20 godina živeli u posebnom vremenu. Kada se pogledaju brojke nas trojice, ne samo broj pobeda, već i tolika postojanost, to je nešto što se teško ponavlja... ali tenis će se nastaviti i doći će drugi šampioni - poručio je Nadal.

Na pitanje, šta mu zaista znači 21. grend slem titula, Nadal kaže.

-Za mene je to dodavanje još jednog trofeja. Na kraju, nismo gotovi i logično je da 21 nije dovoljan broj da završite kao neko sa najviše grend slem titula u istoriji. Kažem to iskreno i kao što sam rekao na konferenciji za medije i ostajem pri tome. Za mene je doći do broja 21 nešto nezaboravno, a način na koji je to urađen čini ga mnogo posebnim. Nastaviću da radim na svoj način uživajući u tenisu.

Španski teniser je opisao kroz kakav je pakao prolazio poslednjih meseci zbog povrede stopala.

-Mislio sam da će možda biti teško da ponovo zaigram. Zato što sam radio a nisam video nikakvu pozitivnu evoluciju u svom stopalu, imao sam mnogo frustriranih dana i teških trenutaka sa timom. Takođe, i kroz razgovore sa porodicom nismo videli poboljšanje. Ali malo po malo stvari su išle nabolje. Morao sam da pokušam da nađem nešto što bi mi omogućilo da igram. U tim trenucima sam osećao mešavinu svega, straha, frustracije, tuge... Na kraju krajeva, volim to što radim, strastvena sam za tenis, ali se nikada nisam plašio penzije jer imam dovoljno srećan život i van ovog sporta. Tako da ne bi bila trauma da se to desi. Ali, kada imate iluziju da nastavite i da se svakodnevno trudite kao što sam ja činio tokom svih ovih meseci, imate iluziju da se vratite i osećate kao igrač, profesionalac i takmičar. Za mene je pobeda na turniru bila neverovatna, ali mislim da to što vidim sebe kako se takmičim i kako ponovo igram profesionalni tenis, borim se sa najboljima, čini taj osećaj jednako lepim kao i osvajanje titule.

Kurir sport