NA SPOMEN NOVAKA – ZVIŽDUCI: Ostrašćena publika na Šatrijeu ne poštuje aktuelnog šampiona! MOTIV VIŠE ZA NOVAKA

Pitanje je da li bi ikada i bilo drugačije – sve da je prvi reket sveta i igrač koji provodi 372 rekordnu nedelju na čelu ATP liste još desetak puta osvojio Rolan Garos – pa da publika u Parizu ima barem malo više uravnotežen odnos prema Novaku Đokoviću u poređenju sa Rafaelom Nadalom? Naravno – triaest titula je impozantno sportsko ostvarenje u svakom smislu i svakako vredno poštovanja – ali koje veze to ima sa potrebom da se pri spomenu imena aktuelnog šampiona ovog turnira zviždi iz petnih žila – i to kada on već satima nije ni u teniskom kompleksu gde se turnir igra?

Naime, tokom intervjua sa španskim asom posle iznurujućeg meča sa Ože-Alijasimom – voditelj Aleks Koreča je najavio njegov naredni meč četvrtfinala sa Novakom Đokovićem, gde se njegov odgovor skoro nije čuo od salve zvižduka koji su pratili spominjanje imena našeg asa. Naravno, Nadalov odgovor na pitanje da li će za njega biti spreman je bio sportski i korektan: „Naravno da hoću, bez dileme; nas dvojica se znamo veoma dobro. Kod mene trenutno nije idealna situacija, ali je i ovo moje omiljeno mesto za igru. Moraću da budem fokusiran da dam sve od sebe u utorak da pobedim", rekao je Nadal, aludirajući na naporan meč protiv Kanađanina, stanje sa povredom i to što će se skoro sigurno igrati u večernjem terminu – koji on izrazito ne voli i šta je podelio sa javnošću u više mahova.

Da li se lojalnost nekom igraču iskazuje time što se ovakvim vulgarnim ponašanjem unižava ceo sport koji je proslavio i njega i njegovog narednog rivala? Naravno – radi se o različitim karakterima, velikanima sporta koji nisu uvek imali isto mišljenje po raznim temama od važnosti za tenis, biografijama koje su specifične koliko su i vredne – ali nadasve velikim sportskim rivalima koji bez sumnje imaju veliko sportsko poštovanje jedan za drugog, i koji nikada neće propustiti priliku da to iskažu i demonstriraju u javnosti i privatno. Šta ti dežurni zviždači kojima je ovdašnja hladnoća izgleda uticala na to da im još više zviždi kroz glavu nego inače misle da doprinose svom voljenom Nadalu time što se ovako ponašaju? Kako izbeći „transfer blama“ kada se podrška za nekoga izražava ponašanjem koje je na nivou rulja koja po skrovitim mestima organizuju nelegalne borbe pasa? Da li je stvarno ovo pravi prikaz sportske kulture jedne od zemalja-perjanica baštine svetske kulture i civilizacije, dostojni li su ovakve manifestacije i oni i ostali iz ovog čemernog hora koji ovim povodom gostuju u zemlji Gala?

Prizovite samo ponašanje publike na Serbia Openu pri izlasku na teren ili van njega svakog učesnika tog turnira – pobedio ili izgubio on u meču protiv jednog od domaćih asova kojih je naša publika željna posle ukidanja domaćinstva u novom konceptu Dejvis Kupa. Kako porediti to sa ovim što takav ambasador sporta, humanista i fer borac – koji svakako nije savršen čovek – ali ponizan pred greškama i spreman na izvinjenje gde mnogima to ne bi padalo na pamet - doživljava i prečesto širom teniskog sveta, a iz nekih čudnih razloga baš u Parizu i Londonu, kolevkama „belog sporta“? Da li je razlog za ovaj anti-sportski šovinizam taj što je taj termin upravo nastao na ovom podneblju? Ne, ovo nije navijačko opredeljenje prema jednom ili drugom igraču – nego čisto vređanje i nepoštovanje, psihologija mase nastrojena verbalnom linču – kojoj se izgleda „baš može“ da se ovako ophodi u jednom od hramova tenisa – a da onda traži „pardon“ kada kiselo aplaudira na oproštajnim govorima od turnira onih koje tako „časti“? Neka ovo sve bude samo podstrek više za Novaka – a znajući snagu njegove psihe – tako će i biti!

Nečasno je sve to, i kraj - a za najbolji završetak ovakvog teksta – veliki pozdrav od srca iz Pariza sjajnoj teniskoj publici Beograda, Srbije i svih koji su došli iz drugih zemalja da se svrstaju uz njenu sportsku kulturu i duh – i posredno poduče neke druge u tome šta je pravi odnos publike prema sportu – i zbog čega je njena uloga važna za postojanje i razvoj sporta i njegovih vrednosti.

(Vuk Brajović)