Danas smo, čini se, više nego ikada preokupirani zdravom ishranom.

Dok smo nekada mislili samo na to kako ćemo izgedati, sada nam je bitno i kako ćemo se osećati nakon hrane koju jedemo.

Međutim, kao što i dijete mogu da dovedu do brojnih poremećaja, izgleda da do toga može doći i usled preterane zaokupljenosti pripremom zdrave hrane, kada se javlja ortoreksija, od koje se sumnjalo da boluje čak i najbolji teniser sveta, Novak Đoković.

Priznati švajcarski nutricionista Jerg Hezli tvrdio je pre nekoliko godina da Đoković ima ortoreksiju i da je psihički zavistan od zdrave hrane.

- Novak Đoković, koliko sam mu se samo divio na terenu, njegovom stilu i načinu kretanja... A onda sam čuo za njegov plan da potpuno promeni način ishrane i zapitao se koliko li će izdržati. I evo, sada vidimo posledice njegovog poremećaja u ishrani. Ova vrsta poremećaja nisu samo anoreksija ili bulimija, postoji i bolest zvana ortoreksija koja naizgled deluje kao zdrava ishrana. I upravo zato Novak i nije svestan posledica koje po njega ima to što je već duže vreme na ovoj dijeti - izneo je svoje mišljenje Hezli i dodao:

- Đoković praktikuje dijetu kojom izbegava šećer u potpunosti, ali koliko god delovalo dobro, to je dugoročno izuzetno štetno po organizam. Vremenom sportista počinje da oseća sve veći zamor, razvijaju se upale, alergije, intolerancija. Sve je podložniji stresu, spava sve manje i manje, da bi na kraju jedino uz pomoć lekova uspeo da utone u san. Osoba je sve iscrpljenija psihički i neophodni su psihosomatski lekovi. Gubi vezu s prijateljima i porodicom, oseća se izolovano i javljaju se suicidne misli - tvrdi Hezli, koji se ograđuje od toga da li Đoković proživljava baš sve pomenute simptome bolesti.

Ortoreksija je psihički poremećaj, odnosno, "ekstremna" posvećenost, kako je stručnjaci nazivaju, koja podrazumeva opterećenost pripremom zdrave hrane, planiranjem jelovnika, redovnim vežbanjem, dok su tu i borba sa pesticidima, herbicidima i konzervansima, a ukoliko se slučajno i desi da ortoreksična osoba pojede nezdravu hranu, neće se osećati dobro psihički. Ovu bolest prvi je definisao 1997. godine doktor Stiven Bratman.

Iako se u početku ortoreksija mešala sa anoreksijom, zaključilo se da ova dva poremećaja nimaju nikakve sličnosti, jer dok anoreksičar želi da smanji telesnu težinu i esktremno smrša, ortoreksičar se više brine o tome da se kroz hranu pročisti, da unosi samo zdrave, neprerađene namirnice. Oni uvek pripremaju svoju hranu, nose je u kutijama sa sobom i kvalitet hrane im je jako bitan.

Profesionalci za mentalno zdravlje koji su se bavili proučavanjem ovog poremećaja zaključili su da psihički zdrav čovek pristaje da jede hranu koja je nezdrava, masna i kalorična, i da to prihvataju normalno, dok osobe koje su zainteresovane isključivo za zdravu hranu u stvari vape za terapijom.

Ova moderna bolest dovoljno je proučavana da je napravljen i profil ortoreksičara, jer iako lako možemo da vidimo da li je neko agresivan, depresivan ili ima neke druge slične psihičke probleme, teško je, tvrde stručnjaci, naraviti crtu između "normalne" i osobe koja je postala "ortoreksična", te kada se to pređe granica takozvane normalnosti u tome šta biramo da jedemo.

Jedna od poznatih lčnosti koja se borila upravo sa ovim problemom bio je i srpski teniser Novak Đoković, pa su tako mediji pre par godina izveštavali kao mu je ustanovljena ova "opasna" bolest, jer je u tom periodu imao i neuspehe na terenu, te se smatralo da je glavni krivac novi, zdravi način ishrane koji je sportista počeo da praktikuje.

Čak je i čuveni švajcarski nutricionista Jirg Hisli pokušao da objasni o čemu je zapravo reč, i to u svom autorskom tekstu gde je objavio kako misli da je ortoreksija kriva za njegovu tadašnju tešku situaciju sa zdravljem i neuspehe na terenu.

Prema rečima stručnjaka, nema ničeg lošeg u odluci da se hranite zdravo, pod uslovom da ste ujedno spremni i na kompromis, pa da povremeno unesete i "nezdraviju" hranu. U slučaju ovog poremećaja, situacija se komplikuje ukoliko imate potrebu da detaljno ispitate u kojoj je meri svaka namirnica dobra za vaše zdravlje.

- Nije dovoljno da su tikvice organski gajene. Takve osobe moraju da znaju odakle su tačno stigle i šta proizvođač podrazumeva pod “organski” gajenom hranom. Ishrana postaje životna tema i neprestano vam se mota po glavi”, objašnjava psihoterapeutkinja Martina Binenštajnova i dodaje da se spisak namirnica koje smatramo “zdravim” sve više smanjuje, tako da na kraju ne ostane gotovo ništa što možemo da jedemo. Ukoliko takva osoba prekrši pravila koja je sama sebi postavila, počinje da je muči griža savesti i ljuti se na sebe. Iz tako nastalog začaranog kruga veoma je teško izaći, ali kako dolazi do toga da zdrava ishrana do te mere zavlada nečijim životom, pitanje je na koje još uvek nema odgovora, međutim, ona zaključuje da je bitno da zastanemo i zamislimo se nad time šta je u životu zaista važno, i šta želimo, te tako izaberemo najbolji mogući put nakon kog ćemo biti zadovoljni, ali i opušteni.

Kurir sport